MITOVI O DIJABETESU: Mnogi veruju da PREVIŠE ŠEĆERA izaziva bolest, a EVO koliko je to tačno
Prekomerna težina sa druge strane može da pravi problem!
Postoji nekoliko mitova o dijabetesu u koje mnogi veruju, a zapravo nemaju veze sa istinom, počevši od toga da previše šećera izaziva dijabetes pa do toga da je dijabetes lako utvrditi po simptomima.
USNE, GRUDI, PODIZANJE JAGODICA: Sada su lepotice, a pogledajte kako su zadrugarke IZGLEDALE PRE OPERACIJA (FOTO)
NIJE SAMO ALKOHOL PROBLEM: Ova NAMIRNICA jako LOŠE utiče na JETRU, mnogi je konzumiraju svakodnevno
PRVI MIT
Previše šećera izaziva dijabetes
RAZOTKRIVANJE MITA
Šećer ne uzrokuje dijabetes. Prekomerna težina je, međutim, jedan od glavnih faktora rizika, a hrana koja sadrži puno dodatog šećera poseduje i visok nivo kalorija. „Ali imajte na umu da masnoće sadrže dvostruko više kalorija od šećera“, kaže Matt Petersen, upravni direktor medicinskih informacija pri Američkom Udruženju za Dijabetes. Još jedan potencijalni krivac: konzumiranje crvenog mesa. Ako ste u rizičnoj grupi, najbolje je da smanjite ukupan unos kalorija i te kalorije dobijete iz hrane bogate hranljivim sastojcima, poput povrća bez skroba, integralnih žitarica i proteina i mlečnih proizvoda sa malo masti, kaže dr Christine Lee iz Nacionalnog Instituta za Dijabetes i Digestivne i Bubrežne Bolesti. A kada se zaželite nečeg slatkog, usredsredite se na hranu sa prirodnim šećerom.
DRUGI MIT
Dijabetes tipa 1 možete dobiti samo kao dete
RAZOTKRIVANJE MITA
Postoji razlog zbog kojeg se dijabetes tipa 1 više ne naziva maloletničkim dijabetesom - možete ga dobiti u bilo kom uzrastu, kaže Petersen. Kod pet posto odraslih u SAD je dijagnostifikovan tip 1, ali ponekad se odraslima pogrešno dijagnostikuje češći tip 2, kaže Sara Pinney, doktor medicine, pedijatrijski endokrinolog u Bolnici za Decu u Filadelfiji. Ova dva tipa imaju različite uzroke: Kod dijabetesa tipa 1, „telo greškom napada beta ćelije pankreasa, zbog čega prestaju da proizvode insulin“, hormon koji snižava nivo glukoze u krvi, kaže dr Pinney. Kod dijabetesa tipa 2, pankreas stvara insulin, ali telo ne reaguje dobro na njega. Pacijenti sa tipom 1 moraju da uzimaju insulin kako bi normalizovali šećer u krvi, ili će se veoma teško razboleti. Da bi utvrdio razliku, lekar može da izvrši testiranje na određena antitela u krvi.
TREĆI MIT
Ako imate dijabetes tipa 2, potreban vam je insulin
RAZOTKRIVANJE MITA
Većini ljudi nije potreban - mnogi su u stanju da kontrolišu svoj dijabetes dijetom i vežbanjem, lekovima za oralnu upotrebu ili kombinacijom oba. Od ljudi sa dijabetesom tipa 2, prema Centrima za Kontrolu i Prevenciju Bolesti - samo 40% njih koristi insulin. Ipak, vaša potreba za insulinom može se promeniti s godinama. „Na kraju, možda ćete morati da ga koristite da biste održali nivo glukoze u krvi u zdravom opsegu“, kaže Petersen. "I to je u redu. Ovo samo znači da je vaša bolest napredovala i da sada preduzimate najbolji korak kako biste je držali pod kontrolom." (A ako imate dijabetes tipa 1, moraćete da uzimate insulin od samog početka.)
ČETVRTI MIT
Da imate dijabetes, znali biste to
RAZOTKRIVANJE MITA
Mogu proći meseci ili čak godine dok simptomi postanu dovoljno ekstremni pa da ljudi sami shvate da imaju dijabetes tipa 2, kaže dr Pinney. Razlog tome je što je najčešće znake, učestalo mokrenje i žeđ, lako prevideti ili otpisati kao deo procesa starenja. Do trenutka kada primetniji simptomi poput zamućenja vida ili trnjenja ruku i stopala podstaknu nekoga da zakaže pregled kod lekara, on ili ona je možda već dugo imao povišene šećere u krvi. Procenjuje se da 24% ljudi sa dijabetesom nije dijagnostikovano, zbog čega lekari preporučuju onima koji poseduju glavne faktore rizika, kao što su 45 ili više godina starosti, prekomerna težina ili porodična istorija dijabetesa, da periodično testiraju svoj nivo A1C-a. Ovo jednostavno uzimanje krvi pružiće vašem lekaru sliku o vašem nivou glukoze u krvi tokom poslednja tri meseca, što predstavlja jedan od načina za dijagnostikovanje dijabetesa.
PETI MIT
Jedini razlog zbog kojeg lekari za dijabetes govore pacijentima da vežbaju je taj što će izgubiti na težini
RAZOTKRIVANJE MITA
Apsolutno netačno! Iako ljudima može pomoći da smršaju, vežbanje (čak i ako se ne izgube kilogrami) takođe povećava vašu osetljivost na insulin, što prirodno smanjuje nivo glukoze u krvi. Studije su pokazale da jednokratno vežbanje može poboljšati osetljivost na insulin do 50% čak 72 sata nakon sesije znojenja. Čak i ako vaša težina ostane potpuno ista, vežbanje može smanjiti vaš A1C (dugoročni nivoi glukoze), kao i šanse za razvoj dijabetesa. Razlog tome je zato što kada su mišićne ćelije aktivne, sposobne su da uzimaju glukozu i koriste je za energiju bez potrebe za insulinom, kaže Petersen. „Vežbanje je vrsta čudotvornog tretmana na sebi svojstven način.“