Ове БИЉКЕ узгаја 5.000 Срба, а зарада иде и до 6.500 ЕВРА!
Србија има добре природне потенцијале за гајење и сакупљање лековитог и ароматичног биља, све што се не извезе има ко да купи код нас, а стручњаци тврде да не постоји биљна култура која доноси више зараде по јединици површине.
За узгој нане, камилице, невена и другог лековитог биља потребно је улагање од 1.200 до 2.500 евра по хектару, док приход износи од 2.500 до 6.500 евра. Србија извози лековитог биља у вредности од око 20 милиона евра годишње, а од овог посла живи око 5.000 људи.
Један од скупљача и мањих узгајивача је Горан Јукић из Ваљева, који се овим послом бави дуже од 25 година.
У овом делу Србије сви зарађују 3.000 евра захваљујући садњи ЈЕДНЕ БИЉКЕ
- Интересовање за здрав живот и храну је у експанзији, много таквих производа одлази и на извоз. Увек је нешто у моди, пре су биле биљке из Јужне Америке, па Кине, сада су популарне оне из Русије. Људи прочитају нешто и одмах долазе па траже. Али, већина зна за двадесетак наших биљака попут хајдучке траве, кантариона, матучњака, невена, боквице, слеза и других. Има доста људи који злоупотребљавају тренутну популарност, па стављају нереалне цене, ја то не могу да радим, мешавина је 300 динара и тачка. Тако да има и оних који купују код мене, па препродају - каже Јукић.
Овим послом бави се и Миодраг Јовановић из Клубаца код Лознице, који је пензију зарадио као водоинсталатер. Због новог посла он је од децембра до априла више на дрвету него на земљи. У крошњама убира плод паразитске биљке која има лековита својства - беле имеле.
Најчешће је налази на шљиви, јабуци и џенарици, где ова паразитска биљка опстаје тако што од својих домаћина краде воду богату минералним материјама. Имела регулише крвни притисак, па је Миодраг бере за Институт "Јосиф Панчић".
- Сваки дан берем и продајем на стотине килограма, па ми доноси зараду - прича Миодраг.
У нашој земљи под лековитим биљем је тренутно око 5.000 хектара, показују статистички подаци, а профит је веома добар.
Професорка Љубица Стојановић, председница удружења "Линцура" из Крагујевца, каже да иако је тражња на тржишту евидентна, број нових површина под лековитим биљем се не повећава.
У нашој богатој флори је утврђено више од 700 биљних врста с лековитим својствима, док је 400 регистровано као лековито биље, од којих се са 280 врста тргује као с индустријском сировином. Избор биљака зависи и од температуре подручја, те се у складу са тим бирају одређене зачинске и лековите врсте.
Тако су биљке врло отпорне на ниске температуре одољен, бели слез, ангелика, линцура, ким. Отпорне на ниске температуре су оман, камилица, лаванда, селен, црни слез, невен, а средње отпорне су враниловка, естрагон, морач, лан. Биљке осетљиве на ниске температуре су босиљак, чубар, мирођија, мајоран, матичњак.
- Најскупљи је садни материјал, а додатни трошак је ако подижете пластеник. Али, ако рачунате да килограм лековитог биља можете продати по 300 или 500 динара, а пшеница је 17 динара, рачуница је јасна. Уз добар план и знање, од једног хектара земље под лековитим биљем, четворочлана породица може да живи. Колико може да се заради сведочи и то што су са нама контактирали из Швајцарске да откупе целокупну количину лековитог биља у Србији - каже она.
Додаје да је најперспективније гајити матичњак, који живи више од 10 година, за разлику од једногодишњих биљака, као што је камилица, у коју мора да се улаже сваке године.
Др Драгоја Радановић, директор Института за проучавање лековитог биља "Др Јосиф Панчић", истиче да је у Србији погодно тло за лековито биље, а нарочито за производњу камилице, нане, матичњака, морача и невена.
Лековите биљне врсте у које највише вреди уложити и новац и труд још су и бели слез, мирођија и першун. Профитабилни су и жалфија, валеријана, тимијан, босиљак, коријандер, анис, али и оригано и ехинацеа.