Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ПИКАНТЕРИЈА: Како и које зачине користити за укуснија јела

12.10.2014. 10:52
Пише:
Србија Данас
Kari
Кари / Извор: Профимедиа

Како чувати зачине, како их користити и у којим јелима – савети чекају на вас!

Зачини могу свако јело претворити у префињену храну са карактером, а природни укус хране могу да замаскирају и учине непрепознатљивим! Ако вам се чини да је јело бљутаво и да вам фали неки зачин, а не знате шта да поспете по храни коју сте припремили – ми смо ту за вас. Прочитајте овај детаљни водич и бићете "паметнији" кувар!

Савети за коришћење

Не претерујте у количини и никада не додајте два врло јака зачина.

Ако користите суве зачинске биљке, додајте их на почетку кувања, а свеже на крају.

Зачинске траве ставите у хладна јела неколико сати пре служења, да би се сјединили укуси.

Ако дуплирате количину у рецепту, немојте дуплирати и количину зачина – додајте 50%.

Суви зачини имају јачи укус од свежих. Еквивалент једној четвртини кашичице праха је три четвртине сувог или две кашичице свежег зачина.

Začini
Зачини / Извор: Фото: Тумблр

Рок трајања

Биљне зачине је најбоље употребљавати свеже, а остали су углавном сушени и најчешће се користе млевени. Такви имају рок трајања отприлике шест месеци, па би требало да се чувају у херметички затвореним посудама на мрачним местима. Немлевени могу дуже да задрже укус, па могу трајати и до пет година.

Најјачи укус добићете тостирањем зачина, тј. њиховим пржењем у тигању уз непрестано мешање. Тако се ослобађају дубље и комплексније ароме. Ипак, битно је пазити да зачини не загоре. Пржене зачине пре уситњавања треба охладити јер иначе долази до кварења ароматичних уља.

А колико да зачиним и када?

Веома је битно када додајете зачине, како бисте искористили све његове особине. Важи правило да се за постизање израженијег укуса јело зачињава тик пред крај кувања зато што зачини дуготрајним кувањем губе укус. Ипак, не важи то за све зачине. Жалфија има моћну арому и може да издржи кување, а ловор своју арому полако пушта, па је идеалан за дужу припрему јела.

Када су посреди специјалитети који се не обрађују термички (дресинзи за салате, сокови) – зачине треба додати неколико сати пре сериврања, како би се ароме јела и зачина сјединиле. Код припреме дресинга за салату, зачине помешајте са сирћетом много пре додавања уља.

Што се количине тиче – не постоји одређено правило. Ако желите да се поиграте зачинима, а нисте вични кувању, придржавајте се испробаних рецепта.

Ипак, ако сте вољни да експериментишете – почните са ¼ кафене кашичице за количину која се сервира на 4 порције, тј. на пола килограма меса или две шољице супе или умака.

Začini
Зачини / Извор: Фото: Тумблр

Најчешће се користе...

БЕЛИ ЛУК се користи против болова у уху и стомаку, као и против високог холестерола. Добар је за сузбијање вируса и паразита, захваљујући антибиотском својству.

ПЕРШУН садржи витамине А и Ц, фолну киселину, калцијум и гвожђе. Лишће се користи за роштиљ, омлете, пире, кувана јела, салате.

МИРОЂИЈА има оштар укус и мирис, а користи се за рибу, пиринач, кромпир, као додатак сосовима и салатама.

БОСИЉАК има јак мирис кад је свеж, а слаткастог је укуса. Традиционални је додатак многим италијанским специјалитетима, а додаје се и јелима са парадајзом и јагњетини.

МАЈЧИНА ДУШИЦА има оштар мирис. Додаје се печуркама, месу, тиквицама, динстаним и печеним јелима, поврћу и маринадама.

ЖАЛФИЈА горчи и јаког је мириса. Савршено иде уз млевено месо, дивљач, купус, плави патлиџан и пиринач.

РУЗМАРИН је веома ароматична медитеранска биљка. Листови се користе уз јагњетину, јунетину, дивљач, ђувеч и печени кромпир.

НАНА је слатког мириса и "хладног" укуса. Освежавајући зачин користи се уз јагњетину, сосове, јабуке, као и за декорацију салата. Додаје се у јогурт, кус-кус, грашак и младе кромпириће. Ако је додате у пасуљ (па макар и у виду кесице чаја), мање ће вас надимати.

ОРИГАНО је зачин карактеристичног мириса. Користи се за маринаде, јунетину, пасуљ, пилетину, плави патлиџан и тиквице. Одличан је за грчка јела, омлете и парадајз сос.

ЛОРБЕР (ЛОВОР) има ароматичан укус и резак мирис. Кад се одломи лист, ослобађа се ароматично уље. Најбоље је да га стављате у супе и паприкаше, као и уз рибу, месо и живину.

ЦИМЕТ се добија од унутрашње коре тропског дрвета. Има слаткаст јак мирис и ароматичан укус. Ставља се у колаче, пудинге, воћне десерте – најчешће у оне са крушкама и јабукама. Идеалан је за десерте од пиринча.

ВАНИЛА се додаје десертима, добра је за повећање апетита, као и против мучнине, повраћања и дијареје.

Семе СУСАМА се ставља у хлеб и колаче, а неретко и у похове. Можете направити и глазирану шаргарепу са сусамом. Садржи витамин Б3, гвожђе и цинк и добар је лаксатив.

КОРИЈАНДЕР је зачин јаког укуса који одлично иде уз шаргарепу.

ЂУМБИР има љуткаст укус, додаје се супама, сосовима и ђувечу, али и слатким јелима.