Неправедно пала у заборав! Јелена Димитријевић - најзанимљивија жена српске културе! (ФОТО)

Књижевница, добротворка и активисткиња, Јелена Димитријевић, незаслужено је остала у сенци својих савременика, познатих путописаца међу којима су Љубомир Ненадовић, Исидора Секулић, Милош Црњански и Растко Петровић.

КЊИЖЕВНА НОВИНА ИЗ СТАРИХ БЕЛЕЖАКА: Откривено непознато дело Волта Витмана

У историји српске књижевности сматра се првом женом која је написала и објавила путописно прозно дело, 1894. године, ''Писма из Ниша о харемима''. У доба социјализма дела Јелене Димитријевић пала су у заборав, а интересовање за ову ауторку обновљено је 80-их година прошлога века.

Пронађен за сада ЈЕДИНИ ВИДЕО СНИМАК Марсела Пруста

Српска Сапфо, Јелена Димитријевић, говорила је да је много занимљивије лутати улицама неког града и разговарати са људима, јер се ту сазна све што се може сазнати из једног бедекера. Тиме се водила пишући своје путописе.

Поред путописа, писала је лирску поезију, приповетке и романе. Припадала је групи постреалиста, стварајући крајем 19. и почетком 20. века. То је чинила на посебан начин, дочаравајући светове тако далеке од Србије и Балкана.

Мистериозни савез који је променио свет уметности (ФОТО/ВИДЕО)

Рођена је у Крушевцу, 1862. године у трговачкој породици. Основну школу завршила је у Алексинцу, родном граду своје мајке Стаменке. Удаје се за потпоручника Јована Димитријевића и настањује се у Нишу. Ту почиње да учи француски, енглески, руски и италијански језик.

Ускоро младу Јелену почиње неописиво да занима живот турских жена у Нишу, па је захваљујући помоћи муфтије Ибрахим ефендије научила и турски језик, али и турске обичаје. Захваљујући поверењу које је придобила интересујући се за живот турских жена, улази у хареме и њихов живот упознаје из једне друге перспективе.

Ови писци су ПРЕДВИДЕЛИ СОПСТВЕНУ СМРТ - записано се остварило - ево шта их је послало у ГРОБ!

Од тада се појачава њено интересовање за живот муслиманки, због ког ће путовати у Скопље, Солун, Цариград и даље на исток. Укључује се у Женско друштво, као најмлађи члан, 1881. године. За време Балканског рата била је болничарка, а касније управни члан Кола српских сестара.

Јелена Димитријевић је прва песникиња која је писала у дијалекту, објављујући песму „Баба Краса: У мој земан и сг'', у божићном броју београдског листа Видело.

Називајући ову песму „приповетком у стиху'', на духовит начин даје слику живота у Нишу. Две године касније, 1894., такође у Нишу, објављује прву збирку поезије под називом Песме И (Јеленине песме). Након објављивања ове збирке песама, нагађало се да се иза збирке крије Туркиња одбегла из харема, што само говори о томе колико је верно приказала живот турских жена у харему.

Године 1898, сели се у Београд где је четрнаест година касније објавила свој први роман "Нове" у издању Српске књижевне задруге за који је добила награду.

КАФКИН ИНТИМНИ ЗАПИС: Уходим је да је не бих срео!

Роман говори о животу турских жена у Солуну, у тренутку уочи дубоких друштвених промена. Покушавајући да остваре своје снове, турске жене страдају између старог и новог, источног и западног, традиционалног и модерног.

Јеленин муж, Јован Димитријевић, гине на фронту 1915. године, па Јелена свој живот наставља путујући. Почев од Француске, Шпаније, Енглеске, Америке, наставља свој пут на исток, у Египат, Палестину, Сирију, Либан. Обилази Александрију, Каиро, Мемфис, Луксор, Долину краљева, Свету земљу, одлази на Христов гроб, у Јерусалим, Дамаск, Бејрут, Хаифу итд.

Имала је част да се сретне са египатском феминисткињом, Ходом Ханем Шарави-пашом, са којом је разговарала о реформисању положаја жена у Египту. Овом сусрету посветила је једно поглавље у свом путопису Седам мора и три океана.

Савети Вирџиније Вулф за "обичне читаоце"

Из Египта путује у Бомбај и одседа код индијске феминисткиње Тате, где је упознала Тагореа. Свој пут након тога наставља у Кину, Јапан, на Цејлон. Уживала је у путовањима јер је једино тако сматрала да може упознати људе, верујући да је цело човечанство један род.

Сва своја путовања, Јелена Димитријевић самостално је финансирала, јер је и пре уласка у брак била материјално обезбеђена, тако што је највећи део наследства добила од свог деде по мајци, Милојка, алексиначког кнеза који је својевремено помагао и Карађорђеве устанике.

Име које је остало у сенци својих савременика

ПОЉУБАЦ У 8 СЛИКА: Уметници су сачували јединствени тренутак на платну (ФОТО)

Последње дане свога живота проводи у окупираном Београду, и потпуно се повлачи у себе. Нарушеног здравља дочекала је ослобађање, али убрзо умире, 1945. године.

Према сопственој жељи сахрањена је у тишини и без људи који би јој одали последњу почаст, јер је погреб био два сата раније него што је објављено у штампи.

СЛИКЕ КОЈЕ ЧУЈЕМО: Мунково дело - симбол универзалног бола (ФОТО)

Прва жена путописац, књижевница, добротворка и борац за женска права остала је у сенци својих савременика и готово заборављена, а сећање на њу чувају две улице у Београду и Алексинцу. Верујемо да ће се то променити и да ћемо оживети сећање на једну од најзанимљивијих жена српске културе.