Ово су познати спортисти који су подржали листу "Александар Вучић - Зато што волимо Београд" (ФОТО)
Познати подржали листу СНС за београдске изборе
Листу кандидата на београдским изборима „Александар Вучић - Зато што волимо Београд“ подржало је својим потписима 1.158 јавних личности из свих области друштвеног живота. Осим бројних професора, доктора и академика, своју подршку листи СНС дали су и бројни спортисти.
Ово је највећа пљачка коју су ДЕМОКРАТЕ извеле у Београду
Међу потписницима налазе се ватерполисти Денис Шефик, Данило Икодиновић, тенисери Јелена Јанковић и Илија Бозољац, те НБА звезда Боби Марјановић, који се до сада нису јавно политички одређивали. На листи се налазе и имена попут Милана Живадиновића, Горана Грбовића, Зорана Гајића, Душана Борковића, Слободана Брковића, Андрее Арсовић, Драгана Џајића, Владимира Петровића Пижона, Павла Комненића, Звездана Терзића, Дарка Белојевића, Ненада Лалатовића, Миодрага Радовића, Оливера Ковачевића, Владимира Маријашевића, Светолика Костадиновића, Мирослава Муте Николића.
ПРОСТАК ПОНОВО ЛУДУЈЕ: Сергеј Трифуновић вређао познату водитељку (ФОТО)
Међу потписницима који су подржали листу „Александар Вучић - Зато што волимо Београд“ су и следећи спортисти: Ивица Краљ, Филип Стојковић, Бранислав Ивановић, Вујадин Савић, ВВеселин Вујовић, Немања Радоњић, Иван Ажић, Лука Аџић, Стефан Бабовић, Владан Лукић, Ненад Јестровић, Митар Мркела, Асмир Колашинац, Игор Матић, Ненад Миросављевић, Никола Лазетић, Виктор Јеленић, Марко Говељић, Огњен Короман, Предраг Перуничић, Ненад Стекић, Марко Ломић, Видак Братић, Горан Буњевчевић, Антонио Рукавина, Ђорђе Пантић.
Слизао се с Ђиласом, па пљунуо Београд: Ево какво друштво бира кандидат за градоначелника (ФОТО)
Денис Шефик - ватерполо голман. За репрезентације СРЈ, СЦГ и Србије је одиграо 208 утакмица.Проглашен је за најбољег голмана Европског првенства у Крању. У анкети дневног спортског листа Спорт проглашен је за најбољег спортисту Србије и Црне Горе 2004. године. На Олимпијским играма у Атини био је изабран у идеалну поставу шампионата. Са сломљеним прстом бранио је на СП у Барселони у полуфиналу против Италије. На Европским првенствима је освојио три златне медаље – 2001. у Будимпешти, 2003. у Крању и 2006. године у Београду, као и злато на Светском шампионату у Монтреалу 2005. године. Поред тога је најсјајније медаље освајао у Светској лиги 2006. у Атини и 2008. у Ђенови, као и на Светском купу 2006. у Будимпешти. Сребрним медаљама се окитио на Светском првенству 2001. у Фукуоки, Олимпијским играма 2004. у Атини и Европском првенству 2008. у Малаги, као и два пута у Светској лиги 2004. у Лонг Бичу и 2005. у Београду. У великој колекцији има и бронзана одличја са Светског купа 2002. у Београду, шампионата света 2003. у Барселони и Олимпијских игара 2008.
Данило Икодиновић - бивши српски ватерполиста који је са репрезентацијом Србије и Црне Горе освојио бронзану медаљу на Олимпијским играма 2000. године и сребрну медаљу на Олимпијским играма 2004. године, као и: Светско првенство - бронза 2003, сребро 2001. и 2003, злато 2005; Европско првенство - сребро 1997, злато 2001, 2003. и 2005; Светски куп - бронза 2002. и злато 2006; Светска лига - сребро 2004. и злато 2005, 2006. и 2007. Проглашен је за најбољег играча завршног турнира Евролиге 2003. и спортисту године Србије и Црне Горе 2005. године. Каријеру је градио у Партизану и у Италији (Катанија, Бреша, Про Реко).
Вучић одговорио на ЛАЖНЕ оптужбе: Немам седам кућа, није ми се увећала имовина, већ смањила
Јелена Јанковић - тенисерка и некадашњи број 1 на ВТА листи. Достигла је полуфинала Отвореног првенства Аустралије (2008), Отвореног првенства Француске (2007, 2008, 2010) и Отвореног првенства Сједињених Држава (2006), као и финале истог турнира (2008), у ком је изгубила од Серене Вилијамс. Заједно с Британцем Џејмијем Маријем, освојила је Вимблдон 2007. у конкуренцији мешовитих парова. Освојила је и 7 турнира из највише категорије (некада турнири и категорије, а од 2009. премијер мандатори и премијер 5), а то су: Чарлстон (2007), Рим (2007,2008), Москва (2008), Синсинати (2009), Индијан Велс (2010) и Торонто (2013. у конкуренцији парова). Играчица је са највише остварених победа у репрезентацији Србије, са којом је дошла до финала Фед купа 2012. године. Мада у каријери није освојила ниједан Гренд слем турнир у синглу, позната је као једна од најконстантијих играчица, јер је међу најбољих 10 на ВТА листи непрестано била више од четири године.
Илија Бозољац - тенисер. Професионалац је од 2002. Најбољи пласман на АТП листи му је 101. место у појединачној конкуренцији од 29. јануара 2007. Тренер му је Данијел Мејерс. Освојио је неколико челенџера. Један од најбољих мечева је одиграо на Вимблдону 2010. када га је у другом колу поразио Роџер Федерер у четири сета. Био је замена у српском тиму када су 2010. освојили титулу у Дејвис купу.
Бобан Марјановић - кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно наступа за Лос Анђелес Клиперсе. Са 222 цм висине један је од највиших кошаркаша на свету. Поред висине одликује га изузетна снага, али и мека рука приликом шута, тако да су му проценти шута споља, као и код слободних бацања веома добри с обзиром да игра на позицији центра. У досадашњој каријери наступао је за: Хемофарм, ЦСКА Москву, Жалгирис, Нижњи Новгород, Раднички Крагујевац, Мега Визуру, Црвену звезду и Сан Антонио спарсе. Три пута је био најкориснији играч Кошаркашке лиге Србије. Двоструки је члан идеалне петорке Јадранске лиге. Четири пута је био МВП кола Евролиге, а проглашен је и за најкориснијег играча прве фазе Евролиге као и члан идеалне петорке у сезони 2014/15. У тој сезони успео је да обори три рекорда у историји Евролиге и то: број остварених дабл-даблова у једној сезони (16), укупан број скокова у једној сезони (256) као и укупан индекс корисности у једној сезони и то 616. Био је део најуспешније генерације у историји Црвене звезде која је успела да освоји триплу круну у сезони 2014/15.
Изборна кладионица: Ђилас, Божовић и Шешељ се кладили НА СВОЈЕ СТРАНКЕ
Милан Живадиновић - фудбалски тренер и бивши југословенски фудбалер. У изузетно богатој тренерској каријери водио је велики број клубова и репрезентација. Био је тренер у јуниорима Црвене звезде од 1977. до 1979. године. Први тим црвено-белих водио је од 1992. до 1994. године и освојио један национални куп 1993. године, када је Звезда против Партизана у другој утакмици финала стигла до трофеја бољим извођењем пенала. Популарни Жива је тада у финишу меча на терен послао резервног голмана Милана Симеуновића, који је постао јунак утакмице, када је одбранио ударац Мијатовића, а затим реализовао последњи шут за освајање трофеја. Био је тренер Звезде у тешком времену за државу, када је свим клубовима било забрањено учешће у Европи због санкција. Жива је био један од заслужних за долазак Дејана Савићевића у клуб, а забележио је и највећи број вечитих дербија као тренер Црвене звезде у последње две и по деценије, рачунајући и ревијалне мечеве, који су играни у то време. Поред Звезде, у тренерској каријери водио је још Нови Сад, суботички Спартак, Рад, Сутјеску, Сакаријаспор из Турске, Будућност, Приштину, нишки Раднички, Ал Шахаб, ОФК Београд, Аполон са Кипра, Ал Наср, Обилић, Саба Батери, са којим има освојен Куп Ирана 2005. године и Чангша Ђинде из Кине. Био је селектор младе репрезентације Југославије. У периоду од 1998. до 1999. водио је национални тим као селектор на шест утакмица у време када је репрезентација била шеста на ФИФА ранг листи. Остварио је учинак од три победе, два ремија и једног пораза, а остаје забележено да није изгубио утакмицу у квалификацијама за Европско првенство (све три победе), и то у време када је репрезентација због политичке ситуације играла мечеве ван Србије и Црне Горе. Водио је још и националне селекције Ирака, Јемена, Гане и Мјанмара.
Мирослав Мута Николић - кошаркашки тренер. Тренутно је тренер Динамика, а ради и као помоћни тренер у репрезентацији Србије.
Драган Џајић - бивши југословенски фудбалер и репрезентативац, од 2012. на функцији председника Фудбалског клуба Црвене звезде. Сматра се једним од најбољих југословенских фудбалера свих времена.Трећа Звездина звезда, одиграо је 85 утакмица у националној селекцији, од 1998. до 2004. председник Фудбалског клуба Црвене звезде на чијем се челу налазио преко две деценије у различитим функцијама. Џајић је као тадашњи технички директор Црвене звезде творац најзлатније генерације у историји Црвене звезде, са којом се попео на врх Европе маја 1991, освојивши Куп европских шампиона, и света, када је Црвена звезда у незваничном такмичењу за најбољи клуб на планети, освојила Тојота куп, у децембру 1991.
Владимир Петровић Пижона - бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер. Био је селектор сениорске репрезентације Србије. Током играчке каријере највеће успехе је бележио играјући за Црвену звезду и стекао почасну титулу једне од пет „Звездиних звезда“, односно једног од пет легендарних фудбалера овога клуба.
Звездан Терзић - бивши српски фудбалер (1984 — 1997), бивши директор ОФК Београда (1997-2005) и бивши председник Фудбалског савеза Србије (2005-2008). Дипломирао на Економском факултету у Београду, 1995. Говори четири страна језика (енглески, руски, грчки, мађарски).