Прича маме мале Нађе која је УМРЛА ЗБОГ МОРБИЛА: Трчала сам ко луда до болнице да последњи пут пољубим своје дете
Потресно
- Када су ми јавили да се Нађа полако гаси, трчала сам до болнице да бих је додирнула док је још жива - то прича Драгана Петровић, мајка двогодишње девојчице Нађе, која је после три месеца борбе преминула због морбила у Институту за мајку и дете.
Прочитајте и:
Драгана је испричала сву своју тугу. Како су изгледали последњи дани борбе њене девојчице за трептај ока, ваздух, живот...
С обзиром на то да је Нађа била тежак пацијент, њеној мајци су у Институт за мајку и дете дозволили да је два пута дневно обилази у интензивној нези. У подне и у осам сати увече.
- Када сам дошла тог 3. априла у Институт за мајку и дете, испред интензивне неге сам видела неку гужву, лекаре испред њене собе. Знала сам да се са Нађом нешто догађа. Почела сам да се тресем. Мислила сам да ћу пасти у несвест. И била сам у праву. Лекари су мене чекали. Поред њеног кревета ЕКГ је био укључен, имала је дрен у плућима, грудни кош јој је био модар. Знала сам да се нешто лоше догодило - дрхтавим гласом присећа се Драгана.
Неколико сати пре посете Нађи је стало срце. Лекари су је 15 минута реанимирали. Због тога јој је и лево плућно крило пукло. Али, некако су је стабилизовали.
Ни после овако трагичних случајева антивакцинаши нису заћутали. И даље причају о штетности MMR вакцине и о малим богињама као још једној дечијој болест од које се не умире, иако је до сада од последица морбила преминуло 15 особа, међу којима и мала Нађа.
- Нисам могла да јој приђем, да је пољубим. Свуда је имала брауниле и цеви. Машине су пиштале, ниво кисеоника у крви јој је био једва 50 одсто. Срце ју је издавало, али сам се ја у дубини душе надала да ће превазићи. Као и сваку кризу до сада. Она је била мој мали борац - прича Драгана.
Када се увече вратила код ње, била је мало боље. Мазила ју је, а страх ју је обузимао од помисли да би то могла да буде последње мажење.
- Тог 4. априла када сам дошла у прву посету, Нађа је била стабилно. И даље је била у коми, није реаговала на додире, нити на бол, али помислила сам да је можда ипак пребродила кризу. И ниво кисеоника јој се побољшао. Отишла сам кући у ишчекивању друге посете. Међутим, око шест сати зазвонио ми је телефон. Видела сам да ме зову са интензивне. Нисам смела да се јавим. Убеђујући себе, ипак сам се јавила. Са дуге стране била је докторка, која ми је саопштила да се Нађино стање погоршало - каже Драгана.
Срце је слабило, а лекари су Нађи дали високе дозе адреналина како би издржала, док њена мајка не дође и последњи пут је пољуби. - Трчала сам до Института као луда. Када сам дошла, рекли су ми да не морам да се пресвлачим да бих ушла у интензивну негу. Са врата сам видела на монитору да има свега 20 откуцаја у минути. Само је мене чекала. Ухватила сам је за руку док је сестра плачући искључивала апарате на које је била прикључена. А онда је настао мук. Ништа се више није чуло. И моја Нађа је отишла - тихим гласом каже Драгана.
Нађа је преминула 4. априла у 18.30 сати. Три дана касније сахрањена је у Крагујевцу, а четрдесетодневни помен њени родитељи одржаће 8. маја, на дан када је требало да напуни три године.
Због свега што су преживели, Нађини родитељи основаће Фондацију за лечење деце од ретких имунолошких болести и едукацији лекара за рад на ЕЦМО апарату.
Такође, придружиће се тужби, коју је група родитеља из целе Србије поднела Првом основном суду у Београду због изазивања панике против 43 особе које су противници вакцинације деце.