Ђиласових 10 ЈАХАЧА АПОКАЛИПСЕ: Опет се УЈЕДИЊУЈУ да ПУСТОШЕ Србију
Нови опозициони блок са старим, добро познатим личностима и само једним циљем, доласком на власт
Драган Ђилас позвао је на окупљање опозиције после краха који су сви заједно доживели на београдским изборима. Некадашњи лидер ДС сада поново окупља бивше страначке колеге са намером да Србију поново "зајашу" личности које народ памти као „јахаче апокалипсе“, узевши у обзир какву су пустош оставили иза себе.
Прочитајте и:
Идеју о новом опозиционом блоку, Драган Ђилас, представио је у понедељак заједно са Сашом Јанковићем и Вуком Јеремићем.
Минијатурна странка Бориса Тадића, СДС, тренутно је најближа одлуци да се прикључи опозиционом савезу који окупља Драган Ђилас, пишу поједини медији.
ДС ће одлуку донети тек после страначких избора, а Александар Шапић је рекао да се неће придружити, али не би било први пут да бивши припадници „жутог предузећа“ прекрше своју реч. У Ђиласовој визији, сигурно је и Шапић виђен као део коалиције која нема ништа да понуди, осим мржње према актуелној власти, а резултате њиховог рада, народ је добро запамтио, па су на изборима зато и прошли као „боси по трњу“.
Ђилас покушава да окупи бивше чланове ДС коју су претходно растурили и довели до пропасти, а каква су пошаст били за државу, сведоче афере, малверзације и пустош која је остала иза њих у Србији.
Заједничко им је да су сви они у време док је ДС био на власти, били високим позицијама у држави које су користили за своју личну корист, а сад их спаја само један циљ, сви они грабе да се опет дочепају власти.
Драган Ђилас је по одласку са места градоначелника Београда, престоници оставио дуг од 1,1 милијарду евра.
Балша гура Демократску странку у загрљај Драгана Ђиласа
Његова владавина престоницом Србије, остала је у народу упамћена и по бројним аферама, а највећа међу њима је свакако беспотребно бацање пара на изградњу Моста на Ади. Мост је Београђане коштао 400 милиона евра, а за исту суму новца, у свету су изграђени много већи и функционалнији мостови.
Највиши друмски мост на свету "Владуц де Millau" у Француској, који је дуг чак 2,5 километра коштао 400 милиона евра, док је Мост на Ади који је дуг 0,9 километара коштао 400 милона евра. Ђилас је узимао и кредите за мост који није ни довршио до краја.
Грађани се добро сећају набавке и уградње подземних контејнера, који никада нису профункционисали, услед озбиљних техничких недостатака и катастрофалног квалитета. Наиме, тадашња београдска власт на челу са Ђиласом, потрошила је за набавку и поставку контејнера 6 милиона евра.
Београд је по плановима Демократске странке требало да овим пројектом поприми размере светске метрополе – ипак, до тога није дошло. Напротив, овај пројекат је потпуно пропао, а испоставило се да је сам тендер био предмет малверзација.
Исто тако, оно што Београђани никако не могу да забораве је такозвани “Puzzle град“, бањичка играоница саграђена 2009. године у време када је на власти у Општини Вождовац владала Демократска странка, и која се за веома кратко време претворила у кућицу страве и ужаса. Такође и парк Теразије, саграђен код бувљака у Блоку 42, још једно је ругло за које су били задужени Ђилас и ДС.
Александар Шапић некада је био само један у низу сарадника градоначелника Ђиласа који је Београд гурнуо у дугове. Тако се за Шапића слободно може рећи да је политичку каријеру почео као "звездица у успону" и ученик Ђиласове школе. Заједно са својим "великим учитељем" потрошио је силне паре на подземне контејнере, да би, када се осамосталио и постао председник општине Нови Београд, наставио да примењује оно што је научио од демократа.
Једна од најпознатијих афера која се везује за Шапића је свакако бесправна градња у Студентској 45. Наиме, парцелу на том месту купује Раде Дедовић, ни мање ни више него ујак Александра Шапића, руши постојећи објекат и на том месту гради нови, нелегални објекат на две етаже.
Остали без конкретних одговора: Грађани су данас пропитивали Јанковића, а он им ЗГРЧЕНО одговарао
Бесправни објекат изграђен је после ступања на снагу Закона о озакоњењу (29. 11. 2015. ) и налази се на земљишту чија је намена јавна односно предвиђена је за изградњу објеката студентског стандарда, те је због тога предвиђено његово рушење. Иако, је Шапићу Градски Секретаријат за инспекцијске послове наложио да се објекат потпуно сруши до дана данашњег тај објекат није уклоњен.
Још један бивши члан жутих, који данас покушава да дође на неку водећу позицију у Србији је Вук Јеремић. Он приступа Демократској странци након што је Тадић постао председник Србије и брзо након тога постаје министар спољних послова. Иако се као кандидат за председника Србије представљао као велики патриота, док је управо он био у Тадићевом министарству приштински корпус био је расформиран, а док је био у Председништву Србије, Косово је прогласило једностарну независност. Када је он био у Министарству спољних послова, Србија је поднела такву тужбу Међународном суду правде, са таквим питањем, које је довело да тај суд потврди одлуку Приштине о независности. Такође, када је Јеремић водио МСП, које је преговарало са Приштином, тада је договорено како да се успоставе администартивни прелази, који личе на граничне прелазе, а који су касније успостављени.
Јеремић је све ово искористио за личну промоцију, како би постао председавајући у Генералној скупштини уједињених нација. С тога се поставља питање, да ли је Јеремић такву позицију добио захваљујући “ангажману“ око косовског питања, с обзиром да су га управо за преседавајућег подржале Западне земље.
И пропали председнички кандидат Саша Јанковић може се похвалити да је на битну функцију у држави дошао док је ДС био на власти. На функцију заштитника грађана посланици Скупштине Србије изабрали су га 2007. године, а уместо да брани интересе грађана, Јанковић је своју функцију искористио за сопствене интересе.
Јанковић је на месту заштитника грађана провео 9,5 година и према његовим речима за ту функцију добијао плату 340.000 динара месечно што за тај период износи 38.760.000 динара. Тако је на веома важној и одговорној позицији пунио своје џепове из државног буџета, а уместо да се бави заштитом грађана Јанковић је највећи део свог времена трошио твитујући и бавећи се политиком.
Ђилас, Пајтић и Јешић хоће да преотму ДС, а кад су били на ОКУПУ нису могли очима да се гледају
Користио је све ресурсе који су му били на располагању као заштитнику грађана да се што више бави политиком и да проба да се позиционира као лидер опозиције. На крају је дао оставку како би се кандидовао на председничким изборима на којима је као други освојио 3,5 пута мање од првопласираног, актуелног председника Србије Александра Вучића. Да му је друго место било кратког даха и да је само кратко био звезда у успону говори погатак да Покрет слободних грађана убрзано изгубио подршку и да га је велики број чланова напустио.
Драган Шутановац прошао је "жуту" школу, све могуће функције за време њихове власти да би на крају сачекао да сви они оду из ДС-а, а он остане као "велики" предводник странке. Оно што је свакако обележило њега, док је био на државној функцији, је афера "Пашњак".
Наиме, председник Демократске странке, који према доступним подацима нема дана радног стажа ван политике, поред луксузног стана, вредног скоро милион евра у близини Храма Светог Саве на Врачару, изнад ког је надзидао и penthaus од 139 квадрата, има чак 300.000 евра орочене штедње на личним рачунима у банци. Поставља се питање одакле Шутановцу, који је био и бивши министар одбране, толики новац, ако се поред политике никада није бавио ниједним другим послом.
Шутановиц се ипак није удостојио да грађанима Србије објасни одакле му толики новац, те се стога овај случај може посматрати као одличан пример вредности за које се демократе залажу већ 27 година.
Садашњи председник Нове странке, такође изданак "жутих" и бивши премијер Србије, Зоран Живковић, остао је упамћен у народу по сумњивој продаји "Сартида" и "Беопетрола". Он је као председник владе, на једној од својих првих седница одобрио продају предузећа "Сартид" које је ЕУ означила као једну од 24 спорне приватизације, као и продају "Беопетрола". Њега је, Ратко Стојановић, члан тендерске комисије при продаји "Беопетрола", окривио за штетан купопродајни уговор с "Лукоилом", а Савет за борбу против корупције навео је да је приликом приватизације "Беопетрола" држава оштећена за 100 милиона евра.
Након изласка из политике 2007, Живковић се посветио својој великој страсти - вину! Закупио је 47 хектара земље у Крчедину и засадио виноград од чак 165.105 садница. Тако је настала Кућа вина "Живковић", чија вредност се процењује на милион и по евра. Рад на винограду пратила је афера везана за бесповратне субвенције у износу од око 525.000 евра које му је доделило Министарство пољопривреде.
Шеф државе мора да сноси одговорност, не само за своје политичке потезе, већ и за потезе својих сарадника, да контролише рад владе и одговара директно грађанима који су га изабрали и указали му поверење.
Одговорност за сваког председника и премијера државе је свакако економска стабилност земље коју воде, а управо се десило да је по одласку са функције председника, Борис Тадић оставио Србију на рубу економске пропасти. Док је народ грцао у дуговима због политике и шефовања Бориса Тадића, он се "скућио" у вили од 300.000 евра.
Године 2012. Тадић губи председничке изборе, а затим не успева да формира владу, па заувек одлази са власти. Тадић напушта странку и неко време остаје ван политике, али убрзо формира Социјалдемократску странку СДС почетком 2014. године. Овим је показао сујету и жељу да буде председник нечега, макар то била и мала странка која ником не значи.
Пајтић је дуго година био покрајински премијер, а његова владавина упамћена је по томе што није учинио ништа.
Бојан Пајтић је преузео ДС након Ђиласа, а позата је њихова нетрпељивост још од тих дана.
Тако је један дневни лист пренео детаље једног од последњих разговора Ђиласа и тадашњег потпредседника странке Пајтића. Проблем је настао кад су новосадске демократе одбиле да усвоје Ђиласов извештај о раду. Ђилас је наводно позвао Пајтића у два сата ујутру и почео да виче на њега:
- Шта је магистре, пардон, докторе Пајтићу, ко су ови твоји лудаци у Новом Саду и да ли ти стојиш иза њих?
Следи велика чистка у ДС: Ослободити се Шутановца и Ђиласових милионских дугова!
Пајтић није могао да отрпи и наводно му је одбрусио да је Борис Тадић био у праву кад је говорио да је Ђилас "проклети каријериста који гази преко мртвих".
- Макар ја остао на улици, Ђиласа ћу отерати из Демократске станке јер ми је доста тих његових уличарских фазона – наводно је рекао Пајтић најближим сарадницима.
Крајем 2004. ДС напушта један део чланова предвођен Чедомиром Јовановићем који потом оснивају ЛДП.
Познато је да Јовановић, врло брзо по доласку на функцију, након 5. октобра, постаје изузетно имућан, а данас је власник неколико фирми. Странку користи као политички параван за лично богаћење и приватне послове, због којих очајнички покушава да се домогне власти, годинама.
ЗА ЧЕДУ ГЛАСАЛИ САМО ОН И ЖЕНА: Лидер ЛДП на свом бирачком месту добио два гласа
ЛДП је некако успевао да пређе цензус на изборима, али неуспех да се домогну власти фрустрирао је и чланство и бираче, па је подршка опадала, а после недавних београдских избора и сам лидер странке, признао је да су на нивоу статистичке грешке заједно са још неким партијама. Трагикомедија његовог политичког деловања види се у чињеници да је на бирачком месту, на коме је гласао са супругом, ЛДП освојила два гласа, на београдским изборима.
Горан Јешић, потпреседник Демократске странке, након што је дуго живео у скромном породичном стану, у последњих десетак година почео је нагло да купује луксузне некретнине широм сремског округа.
Тако бивши председник општине Инђија већ годинама живи у penthausu од око 250 квадрата у стамбено-пословној згади у којој му се налази и фирма. Притом је део тог пословног простора, прем наводима одређених медија, грађен без грађевинске дозволе.
Поседује и стан на два нивоа у центру Инђије. Јешићев брат Владимир живи у вили у елитном насељу Татарско благо, надомак Новог Сада, а интересантно је да се на истој тој адреси води и компанија “Seracell“ која се бави матичним ћелијама, а у којој је Владимир Јешић и запослен.
Јешић се ни ту није зауставио, већ је обезбедио и чланове шире породице. Наиме, затворен базен у селу Путинци, између Инђије и Руме, припада његовом ујаку који је притом у време куповине био незапослен радник.
Јешић је 2013. купио стан у Бечу и то трособан од 116 квадрата за, како је сам навео, покретања бизниса из области консалтинга. Иако је у то време био потпредседник војвођанске владе и посланик, као и председник општине Инђија, нико од надлежних није реаговао на чињеницу да је покренуо и приватни бизнис.
Стефановић је потписао укидање српских таблица, предају катастарских књига Приштини а да нису решена имовинска питања десетина хиљада Срба, подизао барикаде на северу покрајине, па са њих побегао, а влада чији је преговарач био довела нас је у позицију да се дијалог не одвија уз посредовање Уједињених нација.
Покушао је да постане заштитник социјално угрожених слојева и иронично основао свој покрет Левица Србије. Нико му није поверовао у покушају да постане Че Гевара.
Председништво Левице Србије на челу са Борком Стефановићем подржало је Драгана Ђиласа у намери да се кандидује за градоначелника Београда.
Грађани Србије добро знају ко су ови људи и шта су урадили. Веома су мале шансе да ће икада више добити било чије поверење, али они не презају ни од чега, скупљаће глас по глас, промил, проценат, не би ли се докопали власти и наствили да черупају државну касу и да се богате на рачун народа. Јахачи апокалипсе никако да одјашу и оставе неким бољима да спасавају оно што је остало после њих.
После свих ових и других афера који су испратили ову "жуте" поставља се питање шта би они сви са Ђиласом на челу могли да ураде за Србију и њене грађане, ако би се дочепали власти. Да ли би се пражњење државне касе и џепова грађана наставило.
Безобразлук који демонстрирају и потцењивање сећања овог народа скупо их је коштало на изборима, али заслепљеност жељом за новцем и моћи, главна је водиља ових људи који мисле да је Србија њихова прћија па да је користе како им је жеља и не могу да се помире са чињеницом да никада више неће имати утицај, јер се ова земља не враћа назад у прошлост.