ПАНДОРИНИ ПАПИРИ ИХ УРУШАВАЈУ - БЛОК СЕ СУОЧАВА СА НАЈВАЖНИЈИМ ИСПИТОМ! Да ли смо сведоци цепања ЕУ по њеним шавовима?

Европска унија је за својих 28 година сакупила 27 чланица и преживела је многе кризе. Али, сада се блок нашао суочен са можда најважнијим испитом.

У време кад широм Европе падају владе, кад се неке чланице буне против самих начела Уније, а Ангела Меркел одлази са де факто позиције лидера ЕУ, да не заборавимо и пандемију ковида, последичну економску кризу, претећу енергетску кризу, обновљену мигрантску кризу те скандале везане за Пандорине папире - то је време кад страхови од парализе проширења - ако не и стопирања процеса - расту, баш као и велико питање које се надвило над блок - да ли ће ЕУ опстати или смо сведоци цепања Уније по њеним шавовима?

Брегзит је био и прошао. Британија се и даље бори са његовим последицама, али су последњих месеци ескалирале године сукоба који институције ЕУ и многе земље чланице воде против Пољске и Мађарске.

Влада мађарског премијера Виктора Орбана суочила се са великом осудом због закона анти-ЛГБТК, док су пољске власти јасно изјавиле да не прихватају супремацију закона ЕУ. Док се о мађарском Хугзиту одавно прича, последњи потрес - који је епицентар имао у самим темељима ЕУ - довео је до прича и о Полегзиту, могућем изласку из блока и Пољске.

Наиме, пољски Уставни суд пресудио је да се неки закони Европске уније у сукобу са њиховим Уставом, у одлуци која је разбеснела Брисел и домаћу јавност. Док је Европа, како је то рекла председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен "дубоко забринута" пресудом, Пољаци су масовно изашли на улице у знак подршке блоку.

Теоретски, и Мађарска и Пољска би могле да напусте унију. Иако грађани обе земље подржавају своје чланство у ЕУ, њихове владе упорно пркосе Унији својим понашањем. Стручњаци су сложни да су разлог томе популистичке владе са снажним ауторитарним тенденцијама, које су у супротности са демократским принципима и вредностима ЕУ.

- У ове две земље на власти су популистичке партије чији лидери своју популарност граде на формирању осећања "жртве" и угрожености од других међу својим бирачима. Европска унија се ту појављује као идеална мета, јер је људима далека, компликована и недовољно видљива, и лако ју је представити као творевину која је државни чланици нешто "узела" (нпр. сувереност, достојанство и самосталност), а лако је и прикрити и себи приписати све оно што су користи из чланства (привредни развој, приступ европским фондовима, итд). Проевропски политички дискурс иде руку уз руку са политичком вољом да се елиминише корупција, да се јача демократија и штите људска права (укључујући и она која вам се можда лично не допадају ако сте популистички лидер - као што су LGBTQI права), а код лидера ових земаља нема те воље, те се и у том смислу антиевропски дискурс појављује као логична последица њиховог политичког опредељења - изјавила је Милена Лазаревић, програмска директорка Центра за европске политике (ЦЕП).

И аналитичар Димитрије Милић указује да обе државе на власти имају десничарске странке.

- Интерес таквих странака се често коси са Бриселом, с обзиром да се ауторитарне и тврдо десничарске праксе косе за вредностима које ЕУ бране и заступају. У таквом пркосу има често доста популизма за унутрашњу употребу, али без обзира на ту појаву, визија друштва које имају Орбан или (Јарослав) Качињски (лидер владајуће пољске странке ПиС) се тешко може уклопити у оно што заступа ЕУ. Међутим, док год обе државе из структурних и кохезионих фондова добијају више од онога што дају, тешко је очекивати било какву озбиљнију кампању напуштања ЕУ. Обе власти су и угрожене од опозиције, која би у случају победе, обе државе приближиле Бриселу - рекао је Милић.

За разлику од Пољске и Мађарске, популистичка влада је пала на испиту у Чешкој, где је владајућа странка АНО Андреја Бабиша тесно изгубила парламентарне изборе одржане у суботу, након што се име милијардера и премијера, познатог и као "чешки Трамп", појавило у Пандориним папирима који сада дрмају многе владе широм света.

Две коалиције сачињене од пет партија су објавиле планове да заједно формирају кабинет, а очекује се да ће нова влада дистанцирати Чешку од популистичких партија у Пољској и Мађарској.

Могућа корупција, међутим, не дрма само Бабишеву фотељу. У суседној Аустрији канцелар Себастијан Курц поднео је "привремену оставку" како би спасао коалициону владу од урушавања, услед тешких оптужби за корупцију.

Курца, који је у септембру огласио аларм због одласка Меркелове након 16 година, ће на месту канцелара заменити досадашњи министар спољних послова Александар Шаленберг, али веће је питање ко ће заменити Меркелову.

- Аустрија је економски блиско повезана са Немачком, Немачка је економска локомотива ЕУ. Уколико је у Немачкој левичарска влада, то је огроман проблем не само у Немачкој и за Немачку, то је огроман проблем за Европу као бизнис локацију - упозорио је Курц почетком септембра, описујући Армина Лашета као "праву особу да води Немачку".

Уколико немачка СПД, ФДП и Зелени постигну договор о новој влади, Немачку више не би водила конзервативна ЦДУ/ЦСУ, која би одласком Меркелове прешла у опозицију. Меркелина фотеља се не сматра само немачком, већ и оном Европске уније, па је питање њеног наследника истовремено и питање наследника на лидерској позицији у блоку.

Није извесно да ће њен немачки наследник истовремено преузети и европску палицу. У игри је и неколико других имена, попут француског председника Емануела Макрона и италијанског премијера Марија Драгија.

Лазаревић указује да ће Немачка и са новим канцеларом "задржати своју лидерску улогу у ЕУ, јер је она заснована на привредној снази те земље, а не само на личности која води њену владу".

- У том смислу, Немачка је и до сада заузимала више улогу "невољног хегемона" него лидера у правом смислу те речи. То значи да је врло удржано и ограничено користила своју лидерску позицију. Француско-немачка оса је традиционални стуб Уније, иако је у претходном периоду његов утицај био мање видљив. Пуно ће зависити и од резултата председничких избора у Француској у априлу следеће године. Стога, у овом тренутку када долази до смене руководства у две највеће и најутицајније државе чланице, тешко је говорити о конкретној личности која може постати нови "лидер" ЕУ, чак и када се тај израз схвати веома условно - истиче Лазаревић.

Милић се слаже да ће Немачка задржати свој утицај. Али, указује да тренутно изгледа да сваком истакнутом лидеру "фали по нешто" за улогу вође у ЕУ.

- Немачка, као прва економија Европе, дефинитвно ће имати важан утицај и без јаке канцеларске личности. Највероватнији наследник, Олаф Шолц, није политичка фигура за потцењивање, упркос мањку конвенционалне политичке харизме. Макрон је успео да се у последњих неколико година наметне као извесни аутроитет, али је током већине мандата био угрожен код куће. Следеће године ће се борити за реизбор, а у анкетама солидно стоји. Уколико се избори са конкурентима, за позицију неформалног "вође Европе" фали му политичких савезника. Драги је веома цењен широм Европе и компетентан је лидер, а као личност је можда најбољи амбасадор онога што би Европа требало да представља у данашњем свету. С обзиром да није партијски лидер већ ванстраначка личност, ограниченог је политичког домета код куће. Холандски премијер Марк Руте је такође веома способан, политички дуговечан и компетентан, али је на челу релативно мале државе. У овом моменту делује да сваком истакнутом лидеру фали по нешто за лидерску позицију - закључио је Милић.

За Србију и друге земље у региону које желе да се прикључе ЕУ најважније је питање проширења, које је тренутно у парализи. Док је процурели документ са самита ЕУ у Словенији у којем "нема датума за проширење" подигао прашину у региону, Словенија врши притисак на Брисел да се прошири на Западни Балкан.

У Унији притиснутој унутрашњим кризама, проширење је пало у други план. Како недавни потреси утичу на даље проширење ЕУ?

- Сва ова дешавања се негативно одражавају на даље проширење ЕУ, јер стављају у први план комплексност управљања супранационалном организацијом са 27 чланица, које и даље у немалом броју одлука имају право вета. На нама је да – уколико смо заиста опредељени ка чланству у ЕУ - покажемо да смо свесни тих потешкоћа и разлога због којих поједине државе чланице инсистирају на томе да се Унија мора изнутра реформисати пре него што прими нове чланице. Препознајући потребу за новим идејама и решењима, Центар за европске политике је у сарадњи са бриселским ЦЕПС-ом развио предлог новог модела фазног приступања ЕУ, које би подразумевало да нове чланице убудуће не добијају одмах право вета у процесима одлучивања унутар Уније, већ да своја права учешћа у институцијама добијају постепено, у складу са својим учинком. Уколико овај модел добије подршку лидера из региона Западног Балкана, он може потпуно променити тон разговора о проширењу и знатно умањити страхове појединих скептичних држава у ЕУ - истиче Лазаревић.

Милић указује да кризе неизбежно утичу на промену приоритета Уније.

- Да су било коју другу светску силу погодиле кризе које су погодиле ЕУ у последњој деценији, та сила би у потпуности имплодирала. ЕУ је опстала, упркос скепсама и чак навијању различитих актера да се то не догоди. Међутим, последица решавања ових сталних криза и потреса који су се дешавали је да су се приоритети променили. Док се ЕУ борила против озбиљних претњи, проширење је на листи приоритета логично опадало. Данас је стигло на само дно, односно у средњем року се не разматра као реалистично. Такве иницијативе можемо очекивати тек када се Европска унија консолидује и нађе нови оптималан начин функционисања - истакао је.

Последње, али уједно и најважније питање које се отворило услед потреса који дрмају Европу је питање опстанка је њене Уније.

- Ко је учио историју ЕУ, зна да је та организација пролазила кроз многе кризе и увек успевала да се адаптира, преброди их, а неретко из њих изађе и јача. Мислим да лидери држава чланица ЕУ углавном препознају користи чланства у овој супранационалној творевини, те схватају да би европске државе без заједничког тржишта и без заједничког политичког и одбрамбеног деловања на глобалној сцени биле заиста патуљци. У европским круговима данас се говори о томе како да ЕУ постане снажнији геополитички актер, како да постане самосталнија на пољу одбране, а не о њеном цепању. Последице одлуке пољског уставног суда који је пресудио да је пољски устав по правној снази изнад оснивачких уговора ЕУ имаће важну улогу у даљој изградњи ЕУ, али треба знати да ово није први пут да уставни суд државе чланице пркоси Европском суду у Луксембургу и првенству права ЕУ над домаћим правом - каже Лазаревић.

Милић сматра да су страхови од распада ЕУ "прецењени".

- Евроскептичне партије су данас никада слабије од свог врхунца током мигрантске кризе. Чак су и тако слабије ублажиле своје ставове око ЕУ. Више се не залажу за укидање евра као валуте или изласка из ЕУ, већ се залажу за мање или веће реформе ЕУ, где би националне државе добиле више овлашћења у односу на Брисел. Такви страхови су прецењени - истакао је.