PANDORINI PAPIRI IH URUŠAVAJU - BLOK SE SUOČAVA SA NAJVAŽNIJIM ISPITOM! Da li smo svedoci cepanja EU po njenim šavovima?

Evropska unija je za svojih 28 godina sakupila 27 članica i preživela je mnoge krize. Ali, sada se blok našao suočen sa možda najvažnijim ispitom.

U vreme kad širom Evrope padaju vlade, kad se neke članice bune protiv samih načela Unije, a Angela Merkel odlazi sa de fakto pozicije lidera EU, da ne zaboravimo i pandemiju kovida, posledičnu ekonomsku krizu, preteću energetsku krizu, obnovljenu migrantsku krizu te skandale vezane za Pandorine papire - to je vreme kad strahovi od paralize proširenja - ako ne i stopiranja procesa - rastu, baš kao i veliko pitanje koje se nadvilo nad blok - da li će EU opstati ili smo svedoci cepanja Unije po njenim šavovima?

Bregzit je bio i prošao. Britanija se i dalje bori sa njegovim posledicama, ali su poslednjih meseci eskalirale godine sukoba koji institucije EU i mnoge zemlje članice vode protiv Poljske i Mađarske.

Vlada mađarskog premijera Viktora Orbana suočila se sa velikom osudom zbog zakona anti-LGBTK, dok su poljske vlasti jasno izjavile da ne prihvataju supremaciju zakona EU. Dok se o mađarskom Hugzitu odavno priča, poslednji potres - koji je epicentar imao u samim temeljima EU - doveo je do priča i o Polegzitu, mogućem izlasku iz bloka i Poljske.

Naime, poljski Ustavni sud presudio je da se neki zakoni Evropske unije u sukobu sa njihovim Ustavom, u odluci koja je razbesnela Brisel i domaću javnost. Dok je Evropa, kako je to rekla predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen "duboko zabrinuta" presudom, Poljaci su masovno izašli na ulice u znak podrške bloku.

Teoretski, i Mađarska i Poljska bi mogle da napuste uniju. Iako građani obe zemlje podržavaju svoje članstvo u EU, njihove vlade uporno prkose Uniji svojim ponašanjem. Stručnjaci su složni da su razlog tome populističke vlade sa snažnim autoritarnim tendencijama, koje su u suprotnosti sa demokratskim principima i vrednostima EU.

- U ove dve zemlje na vlasti su populističke partije čiji lideri svoju popularnost grade na formiranju osećanja "žrtve" i ugroženosti od drugih među svojim biračima. Evropska unija se tu pojavljuje kao idealna meta, jer je ljudima daleka, komplikovana i nedovoljno vidljiva, i lako ju je predstaviti kao tvorevinu koja je državni članici nešto "uzela" (npr. suverenost, dostojanstvo i samostalnost), a lako je i prikriti i sebi pripisati sve ono što su koristi iz članstva (privredni razvoj, pristup evropskim fondovima, itd). Proevropski politički diskurs ide ruku uz ruku sa političkom voljom da se eliminiše korupcija, da se jača demokratija i štite ljudska prava (uključujući i ona koja vam se možda lično ne dopadaju ako ste populistički lider - kao što su LGBTQI prava), a kod lidera ovih zemalja nema te volje, te se i u tom smislu antievropski diskurs pojavljuje kao logična posledica njihovog političkog opredeljenja - izjavila je Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike (CEP).

I analitičar Dimitrije Milić ukazuje da obe države na vlasti imaju desničarske stranke.

- Interes takvih stranaka se često kosi sa Briselom, s obzirom da se autoritarne i tvrdo desničarske prakse kose za vrednostima koje EU brane i zastupaju. U takvom prkosu ima često dosta populizma za unutrašnju upotrebu, ali bez obzira na tu pojavu, vizija društva koje imaju Orban ili (Jaroslav) Kačinjski (lider vladajuće poljske stranke PiS) se teško može uklopiti u ono što zastupa EU. Međutim, dok god obe države iz strukturnih i kohezionih fondova dobijaju više od onoga što daju, teško je očekivati bilo kakvu ozbiljniju kampanju napuštanja EU. Obe vlasti su i ugrožene od opozicije, koja bi u slučaju pobede, obe države približile Briselu - rekao je Milić.

Za razliku od Poljske i Mađarske, populistička vlada je pala na ispitu u Češkoj, gde je vladajuća stranka ANO Andreja Babiša tesno izgubila parlamentarne izbore održane u subotu, nakon što se ime milijardera i premijera, poznatog i kao "češki Tramp", pojavilo u Pandorinim papirima koji sada drmaju mnoge vlade širom sveta.

Dve koalicije sačinjene od pet partija su objavile planove da zajedno formiraju kabinet, a očekuje se da će nova vlada distancirati Češku od populističkih partija u Poljskoj i Mađarskoj.

Moguća korupcija, međutim, ne drma samo Babiševu fotelju. U susednoj Austriji kancelar Sebastijan Kurc podneo je "privremenu ostavku" kako bi spasao koalicionu vladu od urušavanja, usled teških optužbi za korupciju.

Kurca, koji je u septembru oglasio alarm zbog odlaska Merkelove nakon 16 godina, će na mestu kancelara zameniti dosadašnji ministar spoljnih poslova Aleksandar Šalenberg, ali veće je pitanje ko će zameniti Merkelovu.

- Austrija je ekonomski blisko povezana sa Nemačkom, Nemačka je ekonomska lokomotiva EU. Ukoliko je u Nemačkoj levičarska vlada, to je ogroman problem ne samo u Nemačkoj i za Nemačku, to je ogroman problem za Evropu kao biznis lokaciju - upozorio je Kurc početkom septembra, opisujući Armina Lašeta kao "pravu osobu da vodi Nemačku".

Ukoliko nemačka SPD, FDP i Zeleni postignu dogovor o novoj vladi, Nemačku više ne bi vodila konzervativna CDU/CSU, koja bi odlaskom Merkelove prešla u opoziciju. Merkelina fotelja se ne smatra samo nemačkom, već i onom Evropske unije, pa je pitanje njenog naslednika istovremeno i pitanje naslednika na liderskoj poziciji u bloku.

Nije izvesno da će njen nemački naslednik istovremeno preuzeti i evropsku palicu. U igri je i nekoliko drugih imena, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona i italijanskog premijera Marija Dragija.

Lazarević ukazuje da će Nemačka i sa novim kancelarom "zadržati svoju lidersku ulogu u EU, jer je ona zasnovana na privrednoj snazi te zemlje, a ne samo na ličnosti koja vodi njenu vladu".

- U tom smislu, Nemačka je i do sada zauzimala više ulogu "nevoljnog hegemona" nego lidera u pravom smislu te reči. To znači da je vrlo udržano i ograničeno koristila svoju lidersku poziciju. Francusko-nemačka osa je tradicionalni stub Unije, iako je u prethodnom periodu njegov uticaj bio manje vidljiv. Puno će zavisiti i od rezultata predsedničkih izbora u Francuskoj u aprilu sledeće godine. Stoga, u ovom trenutku kada dolazi do smene rukovodstva u dve najveće i najuticajnije države članice, teško je govoriti o konkretnoj ličnosti koja može postati novi "lider" EU, čak i kada se taj izraz shvati veoma uslovno - ističe Lazarević.

Milić se slaže da će Nemačka zadržati svoj uticaj. Ali, ukazuje da trenutno izgleda da svakom istaknutom lideru "fali po nešto" za ulogu vođe u EU.

- Nemačka, kao prva ekonomija Evrope, definitvno će imati važan uticaj i bez jake kancelarske ličnosti. Najverovatniji naslednik, Olaf Šolc, nije politička figura za potcenjivanje, uprkos manjku konvencionalne političke harizme. Makron je uspeo da se u poslednjih nekoliko godina nametne kao izvesni autroitet, ali je tokom većine mandata bio ugrožen kod kuće. Sledeće godine će se boriti za reizbor, a u anketama solidno stoji. Ukoliko se izbori sa konkurentima, za poziciju neformalnog "vođe Evrope" fali mu političkih saveznika. Dragi je veoma cenjen širom Evrope i kompetentan je lider, a kao ličnost je možda najbolji ambasador onoga što bi Evropa trebalo da predstavlja u današnjem svetu. S obzirom da nije partijski lider već vanstranačka ličnost, ograničenog je političkog dometa kod kuće. Holandski premijer Mark Rute je takođe veoma sposoban, politički dugovečan i kompetentan, ali je na čelu relativno male države. U ovom momentu deluje da svakom istaknutom lideru fali po nešto za lidersku poziciju - zaključio je Milić.

Za Srbiju i druge zemlje u regionu koje žele da se priključe EU najvažnije je pitanje proširenja, koje je trenutno u paralizi. Dok je procureli dokument sa samita EU u Sloveniji u kojem "nema datuma za proširenje" podigao prašinu u regionu, Slovenija vrši pritisak na Brisel da se proširi na Zapadni Balkan.

U Uniji pritisnutoj unutrašnjim krizama, proširenje je palo u drugi plan. Kako nedavni potresi utiču na dalje proširenje EU?

- Sva ova dešavanja se negativno odražavaju na dalje proširenje EU, jer stavljaju u prvi plan kompleksnost upravljanja supranacionalnom organizacijom sa 27 članica, koje i dalje u nemalom broju odluka imaju pravo veta. Na nama je da – ukoliko smo zaista opredeljeni ka članstvu u EU - pokažemo da smo svesni tih poteškoća i razloga zbog kojih pojedine države članice insistiraju na tome da se Unija mora iznutra reformisati pre nego što primi nove članice. Prepoznajući potrebu za novim idejama i rešenjima, Centar za evropske politike je u saradnji sa briselskim CEPS-om razvio predlog novog modela faznog pristupanja EU, koje bi podrazumevalo da nove članice ubuduće ne dobijaju odmah pravo veta u procesima odlučivanja unutar Unije, već da svoja prava učešća u institucijama dobijaju postepeno, u skladu sa svojim učinkom. Ukoliko ovaj model dobije podršku lidera iz regiona Zapadnog Balkana, on može potpuno promeniti ton razgovora o proširenju i znatno umanjiti strahove pojedinih skeptičnih država u EU - ističe Lazarević.

Milić ukazuje da krize neizbežno utiču na promenu prioriteta Unije.

- Da su bilo koju drugu svetsku silu pogodile krize koje su pogodile EU u poslednjoj deceniji, ta sila bi u potpunosti implodirala. EU je opstala, uprkos skepsama i čak navijanju različitih aktera da se to ne dogodi. Međutim, posledica rešavanja ovih stalnih kriza i potresa koji su se dešavali je da su se prioriteti promenili. Dok se EU borila protiv ozbiljnih pretnji, proširenje je na listi prioriteta logično opadalo. Danas je stiglo na samo dno, odnosno u srednjem roku se ne razmatra kao realistično. Takve inicijative možemo očekivati tek kada se Evropska unija konsoliduje i nađe novi optimalan način funkcionisanja - istakao je.

Poslednje, ali ujedno i najvažnije pitanje koje se otvorilo usled potresa koji drmaju Evropu je pitanje opstanka je njene Unije.

- Ko je učio istoriju EU, zna da je ta organizacija prolazila kroz mnoge krize i uvek uspevala da se adaptira, prebrodi ih, a neretko iz njih izađe i jača. Mislim da lideri država članica EU uglavnom prepoznaju koristi članstva u ovoj supranacionalnoj tvorevini, te shvataju da bi evropske države bez zajedničkog tržišta i bez zajedničkog političkog i odbrambenog delovanja na globalnoj sceni bile zaista patuljci. U evropskim krugovima danas se govori o tome kako da EU postane snažniji geopolitički akter, kako da postane samostalnija na polju odbrane, a ne o njenom cepanju. Posledice odluke poljskog ustavnog suda koji je presudio da je poljski ustav po pravnoj snazi iznad osnivačkih ugovora EU imaće važnu ulogu u daljoj izgradnji EU, ali treba znati da ovo nije prvi put da ustavni sud države članice prkosi Evropskom sudu u Luksemburgu i prvenstvu prava EU nad domaćim pravom - kaže Lazarević.

Milić smatra da su strahovi od raspada EU "precenjeni".

- Evroskeptične partije su danas nikada slabije od svog vrhunca tokom migrantske krize. Čak su i tako slabije ublažile svoje stavove oko EU. Više se ne zalažu za ukidanje evra kao valute ili izlaska iz EU, već se zalažu za manje ili veće reforme EU, gde bi nacionalne države dobile više ovlašćenja u odnosu na Brisel. Takvi strahovi su precenjeni - istakao je.