Пред лепотом овог војвођанског села и сам АУСТРОУГАРСКИ ЦАР је застао! (ФОТО/ ВИДЕО)
Неописива лепота
На обалама Великог и Малог бачког канала смештен је Мали Стапар, сеоце са једном улицом и двадесетак кућа, на око 5 километара од центра села Сивца, чијој месној заједници припада.
Од Мото сусрета до Дана традиције: Ово је прича о нестварним фестивалима у Кули
ИСТОРИЈСКЕ ЗАНИМЉИВОСТИ: Погледајте како је изгледао маскенбал у српској кафани 1924. године (ФОТО)
Порекло имена Мали Стапар највероватније произилази из чињенице да се на мање од 10 км, атарским путем, налази село Стапар.
Насеље је 1802. године настало наменски, након што је отворен канал који је носио име Фрање II Хазбуршког (Данашњи Велики бачки канал).
У насељу се налази преводница која је саграђена 1793. године и једина је у функцији од укупно 4 колико их је изграђено на Францовом каналу. Преводнице су уједно имале функцију царинарнице и места где се вршило наплаћивање такси и других дажбина за пролаз бродова. Копање канала, изградња преводнице и зграде техничке управе канала, били су главни услови за повећање броја становника Малог Стапара.
На бродове који су се заустављали у пристаништу вршио се утовар и истовар роба, млин је млео брашно, кафане и продавнице су радиле, становништво Малог Стапара, њих око 1000 у то време, живело је веома активно.
Од пет млинова изграђених на Великом бачком каналу сачуван је једино малостапарски, који је задржао изглед из 1848. године, кад је пуштен у погон.
ОД ШКЕМБИЈАДЕ ДО НОЋИ ВИНА: Ово је прича о фестивалима у Жабљу
Због висинске разлике која износи од 3 до 5 метара, постојали су услови за изградњу мале хидроелектране која је струјом напајала управну зграду, петоспратни млин и погоне за глазирање пиринча који се узгајао на оближњим Косанчић салашима.
У то време се од пиринча правио козметички пудер. Малостапарци су волели да се хвале да су њихов пудер, због изузетног квалитета, користиле бечке даме. Млин је радио до 1976. године, кад је његов последњи закупац престао да меље жито.
Овај војвођански скривени бисер посетио је и сам аустроугарски цар Франц Јоцун о чему сведочи запис који је сачуван..
- Цар је био 1872. године 23. априла на Ђурђевдан на Малом Стапару где се почео канал нови копати. Ту је била миса служена и ту је цар узео ашов од сребра и товарио земљу у колица од сребра и ту у доњом камену јама изрезана, шув и по дубока и по шува широка и ту је ставио цар Франц Јосип дукат у ту јаму и написан папир и ту је темељ у нашу јаму стави камен и цар први стави малтера и после и нашем камену царицу изреже високо. Народ ко је хтео за спомен и ту је ручао на Малом Стапару и прошао је кроз Сивац каналом у Цервенку, Кулу…
ОВДЕ СЕ СРЕЋУ ПРАВОСЛАВЉЕ И КАТОЛИЧАНСТВО: Прича о највећем духовном богатству Жабља (ФОТО)
Царев генерал Иштван Тир нареди да се на месту где је цар означио почетак радова на изградњи новог канала, у знак сећања на овај догађај постави споменик „Регина Pannonia“ – Краљица Панонија.
Легенде о чувеној "Царици"
Међу разним легендама о чувеној "Царици" постоји једна истинита прича о покушају рушења споменика. Године 1915. у знак незадовољства према аустроугарској власти, мештани су везали споменик конопцима покушавајући да га сруше. Међутим, том приликом су са споменика откинули глави и бацили је у канал. Тада је још актуелна аустроугарска власт проналазачу главе обећавала велику награду. Рониоци из разних крајева угарске долазили су у потрагу за царицином главом. До дан данас глава није пронађена.
Староседеоци овај споменик зову „Царица“ (вероватно га повезујући са царицом Маријом Терезијом) , а он се и данас налази на месту рачвања два канала.
Током Другог светског рата у рацији 1942. године у ОВОМ МЕСТУ је убијено 666 становника
Разне приче и легенде везују се за овај спменик. Причало се да је сам цар ту кришом закопао злато када је посетио Мали Стапар, затим да се испд налазе његова златна колица. Чини се да се са сваком наредном генерацијом која је стасавала, рађала још нека нова легенда која се међу мештанима радо прича и препричава туристима који дођу у посету.