Проф. др Глумбић: "Деца која гледају у екране у првој години, имају и до 350% веће шансе да развију аутизам"
У многим кућама су екрани укључени већи део дана и зато је неопходно обратити пажњу пдоједнако и на активну и на пасивну изложеност екранима.
Један од највећих стручњака у области аутизма на нашим просторима, проф.др Ненад Глумбић, говорио је на Симпозијуму логопеда о дигиталном детоксу.
Професор Глумбић је указао на многобројне последице „екранизације“ деце опште популације, а то су: поремећај пажње и хиперактивност, лоше постигнуће у учењу, гојазност, поремећај спавања, проблеми у понашању и социјалним реакцијама, емоционални поремећаји, поремећаји комуникације…
У овом излагању професор је указао на инострана истраживања (Hutton ет.ал., 2020) која су доказала везу између продуженог „екранског времена“ и ниског микроструктурарног интегритета мијелизованих нервних влакана (развој мозга детета).
Као последица напред наведеног највише су погођени путеви који подржавају развој: говора, егзекутивних функција, визуелне обраде слике и мултимодалне асоцијације.
Деца која су у првој години изложена екранима 1-2 сата дневно имају двоструко већу вероватноћу да добију аутизам у трећој години, у поређењу са неекранизованом децом, истиче проф.др Ненад Глумбић.
Изложеност екранима 2-4 сата дневно повећава шансе за аутизам 3,48 пута!
Ако дете већ има аутизам, што је више изложено екранима симптоми су тежи. Посебно су изражени дефицити у рецептивном и експресивном говору и сензорној обради. Остале последице су: поремећај спавања, селективни унос намирница, дефицит витамина Д.
У таквим ситуацијама препоручујемо дигитални детокс. Шта је дигитални детокс?
Дигитални детокс је прекид коришћења дигиталних уређаја у потпуности или у појединим областима употребе. Код деце са стањима налик аутизму за свега неколико месеци може да дође до драстичног побољшања социјалних способности.
Мере превенције
Према препорукама Америчке педијатријске асоцијације деца би требала да буду без екрана до 2. Године живота. Уколико је неопходно екране уводити од 15. месеца и то увек у присуству родитеља. Максимално екранско време од друге до пете године је 1 сат, при чему је неопходно да поред детета буде присутна особа која интерпретира, објашњава детету те садржаје. Важно је онемогућити деци приступ садржајима који се брзо мењају, који садрже дистракторе и који приказују сцене насиља.
Дигиталне технологије никако не користити приликом храњења, успављивања и интерактивне игре са децом, упозорава проф.др Ненад Глумбић!
У многим кућама су екрани укључени већи део дана и зато је неопходно обратити пажњу и на пасивну изложеност екранима.
ИЗВОР: Центар за логопедију и рану интервенцију др Несторов/Проф. др Ненад Глумбић/Пренео Т. М.