Evo šta se dešavalo sa Ljubom Šiptarom posle petog oktobra
Odavno u srpskim medijima nečija ispovest nije izazvala toliko interesovanja kao životna priča Ljube Mihajlovića Šiptara, legendarnog srpskog bankara. U prvom delu Mihajlović je ispričao da je dobio nadimak Šiptar zahvaljujući generalu Peku Dapčeviću, da je bio poslednji s kojim su pred ubistvo razgovarali Ivan Stambolić i Željko Ražnatović Arkan, te da je za razvoj Komercijalne banke najvi še zahvalan Slobodanu Miloševiću što mu je dozvolio da otkupi više stotina miliona maraka.
Pročitajte i:
Ljuba Šiptar kaže da je zahvaljujući tom poslu spasao Srbiju bankrotstva. U ovom delu Ljuba Šiptar objašnjava šta se s bankom i s njim lično dešavalo posle 5. oktobra.
- Dan, dva posle 5. oktobra pozvao me je prijatelj iz policije i rekao mi da bi bilo dobro da se na nekoliko dana sklonim iz Beograda jer su nove vlasti formirale ekipu koja će na silu ući u Komercijalnu banku da proveri šta sam radio s Markom i Marijom Milošević iako oni nikada nisu imali račune u banci. Taj policajac mi je dao broj telefona osobe koja je najavila upad u banku. Ja okrenem tog gospodina iako nisam znao ko je u pitanju, kažem ovde predsednik Ljuba Mihajlović zvani Šiptar, mnogi kažu da sam policijski čovek, krenite što pre u Komercijalnu banku, ali da vas upozorim, vratiće se bez nogu.
U tom opštem metežu odlučio je da ode u Crnu Goru onog dana kad su su pristalice DOS-a upale u Beobanku i smenile Borku Vučić. Kaže, nije mogao sebi da dozvoli da ga vilama izbacuju iz banke.
- Samo što sam stigao u Budvu, zove me Dušan Mihajlović. Ljubo, gde si? Rekoh, u Budvi, što pitaš. Pa, ovi vaši ulaze s vilama u Beobanku, u Narodnu banku, neću na takav način da me isteraju. On će, dolazi ovamo, ti nam trebaš hitno! Nije prošlo petnaest minuta zove me i Miroljub Labus. Slećem na Beogradski aerodrom, čekaju me tri crna "audija". Prilazi mi jedan gospodin i pita da li sam ja Mihajlović. Kaže, ima nalog od budućeg premijera Đinđića da me odveze u Demokratsku stranku. Rekoh, pozdravi ti budućeg premijera, zna on put kako može da dođe do Mihajlovi ća. I oni odoše. Stižem kući, a supruga kaže, malopre te zvao Zoran Đinđić. Šta ću, odmah krećem ka Krunskoj. Stižem na međusprat, gde je bio Đinđićev kabinet, a ono ispred mene ulazi Manojlo Vukotić. Gospodine Mihajloviću, izvinite, neće moći da vas primi Đinđić, došao je Manojlo da se dogovori kako da preuzme "Borbu" i "Večernje novosti". Primiće vas Boris Tadić i direktor stranke Miodrag Kostić, kaže mi Đinđićeva sekretarica.
ŽIVOTNA ISPOVEST BORISLAVA MIKELIĆA: Bljesak i Oluja su počeli sa smenom Rankovića
Tadić mu je tada rekao da će sutradan rano ujutro doći kod njega da se dogovore i da je to znak da nova vlast Komercijalnoj banci i njemu daje podršku.
- Posle par nedelja zove me Đinđić. Ej, majstore, gde si? Pitam ko je, kaže, Zoran ovde. Je l’ možeš da dođeš hitno kod mene, treba da se nešto dogovorimo. Ne mogu odmah, kažem, u Košutnjaku sam, nisam pristojno obučen. Imaš gaće, pita. Pa, nisam bez gaća. E, onda kreni odmah. Tada sam ga prvi put sreo.
Opširnije čitajte u novom broju Ekspresa koji je na kioscima od petka, 5. januara...