"Najviše su me potresle CRNE MARAME na glavama starica" POTRESNA ISPOVEST o danu kada su SRBI IZ KRAJINE stigli u Beograd
Bilo je jezivo gledati te ljude koji su iza sebe ostavili ceo svoj život
Od kobne 1995. godine, 4. avgust postaje dan duboko urezan u deo srpskog nacionalnog bića.
Gotovo da nema čoveka u našoj zemlji ko bar jednom, gledajući priloge ili čitajući vesti o zločinačkoj akciji "Oluja", ne zanemi, pusti suzu ili samo duboko uzdahne pogođen strašnom sudbinom krajiških Srba.
"Sine Mićo, evo, živ sam, živ!" Drago (80) nakon "Oluje" proveo 165 dana iza hrvatskih položaja KRIJUĆI SE POD ZEMLJOM
POTRESNA PRIČA MILICE JURIĆ: ''Moju Liku nikad neću zaboraviti, a mojoj Srbiji hvala za sve što mi je dala''
ZAPADNI MEDIJI NAJAVLJIVALI NAPAD: Ovako su novinske kuće izveštavale uoči i nakon zločinačke "Oluje"
Za samo nekoliko dana sprovođenja genocidne akcije "Oluja", poginulo je i nestalo gotovo 2.000 Srba, a najmanje 220.000 njih zauvek je proterano sa svojih vekovnih ognjišta i teritorija nekadašnje Republike Srpske Krajine.
Tih dana, beskrajno duge kolone izmučenih i izbezumljenih, nekada ljudi sa normalnim životom i krovom nad glavom, ljudi koji su rađali, sticali i kućili, a sada izbeglih i raseljenih lica, slilo se ka svom jedinom mogućem utočištu - Srbiji.
Kolone izbeglica na traktorima i drugim vozilima, sa ono malo "kuće na leđima", preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule su ka Srbiji, izložene čestim napadima hrvatskih snaga. Neki od njih stigli su i u Beograd.
- Ne sećam se tačno, koji je bio datum, avgust, 1995. Vrelina je bila velika tih dana - počinje svoju ispovest profesorka J.J. sa Beogradskog univerziteta.
OVO JE ISTINITA PRIČA: Zbog sigurnosti porodice, njihova imena ne otkrivamo, a sve ostalo ostaje u Benkovcu
Rečenica Baje Malog Knindže kida dušu: Najoštrija poruka Hrvatima zbog koje će se zamisliti!
(UZNEMIRUJUĆI FOTO) "Godinama sam TRAŽIO BRATA... Pronašao sam ga i preneo, da ga SAHRANIM OVDE, da mu se GROB ZNA..."
Kako kaže, slike užasa koji se odvijao u Krajini, svakodnevno su pratili na TV-u i u štampi, no ipak, tek prvi susret sa Krajišnicima proteranim iz svojih domova, bio je dovoljan da se shvati sva strahota koja se te godine obrušila na srpski narod.
- Bilo je jezivo videti te ljude tada. Užasne kolone, traktori, prikolice, sve puno načičkanih ljudi. A njih nikada neću moći da zaboravim. Izbezumljeni, uplakani, žene, deca, starice, sa nekim ogromnim strahom u očima. Ne znam da li su oni takvi bili čudniji nama, ili mi, koji smo izašli na svoje prozore i balkone i nemo posmatrali tu njihovu užasnu sliku, njima - kaže J.J.
Profesorka ističe da je najteže bilo gledati žene i starice u crnini:
- Činilo mi se da na svakom traktoru ima bar jedne žene u crnini. Crne marame na glavama tih starica je nešto što me tada možda i najviše potreslo. Sve su one izgubile sinove ili muževe, braću, i bilo ih je zaista mnogo. Kada je prošao taj prvi šok nekako smo malo došli sebi i setili se kroz šta su sve prošli ti ljudi i da im bar nekako moramo pomoći. Počeli su ljudi da iznose iz stanova ko je šta imao da se bar malo okrepe i zastanu.
Profesorka nikada neće zaboraviti susret sa jednom staricom tog tužnog dana.
"Počela je RAFALNA PALJBA, u kabini su mi već svi bili MRTVI. Nisam mogla da ostavim SINA da ga rastrgnu zveri!"
Bol je nositi dom na leđima, ali lakše je kad smo zajedno: Zbog čega je Krušedol "DUHOVNI DOM" svih izbeglica "Oluje"?
Gazili su TELA MRTVIH SRBA tenkovima, a za kraj su izveli veliku prevaru! Kanadski major o JEZIVIM ZLOČINIMA u Kninu
- Jedna od tih žena mi je zatražila čašu vode. Onako starija, možda sedamdesetak godina, premršava, zabrađena crnom maramom. Pored nje je bilo neko detence koje ju je sve vreme držalo na ruku. Bilo je na traktoru i dva zavežljaja stvari, ona i dečak su sedeli na njima. Potražila mi je vodu, a delovalo je kao da se jedva odlučila, toliko ju je bilo sramota. Popila je čašu naiskap, ljubazno se zahvalila, pomilovala unuka po glavi i pogledala na ona dva zavežljaja. Sve što mi je rekla bilo je: "Samo mi je to ostalo". Nisam znala ni odakle je, ni koja ju je muka tačno snašla, ni zašto je sama sa tim dečakom, jedino je bilo jasno da nekog svog najbližeg mnogo žali - zaključuje J.J.
Akcija "Oluja" predstavlja najveće etničko čišćenje od Drugog svetskog rata. Za ovaj stravičan zločin nad srpskim narodom niko nikada nije kažnjen.
Hteli sekirama protiv topova: Zašto je ova bitka SRPSKE VOJSKE posebna? (VIDEO)