Malo vojvođansko selo iznedrilo je najvećeg boema: Ovo je priča o legendarnom Đuri Jakšiću
Zvali su ga književnikom bez zanimanja, umetnikom velikog srca
Mala vojvođanska opština Nova Crnja smestila se u središtu Srednjobanatskog okruga, ne plodnim prostranstvima Vojvodine, a čini je šest manjih naselja- Aleksandrovo, Vojvoda Stepa, Nova Crnja, Radojevo, Srpska Crnja i Toba.
Čuveni glumci, slavni sportisti, veliki pisci: Oni su ponos Srbije, a rođeni su u Vrbasu (FOTO)
Sudar svih religija sveta u srcu Vojvodine: Ovo je versko bogatstvo Vrbasa (FOTO)
Po mnogo čemu specifično svako od njih, ali, Srpska Crnja postala je naširoko poznata po jednom sugrađaninu koji je ovde rođen. Ako vam kažemo da je reč o Georgiju Jakšiću, verovatno dobar deo vas neće znati o kome je reč. Međutim, ime Đure Jakšića, srpskog slikara, pesnika, pripovedača, dramskog pisca, učitelja i boema nema ko ne zna.
Rođen je u svešteničkoj porodici, 8. avgusta 1832. godine. Otac ga upisuje u trgovačku školu iz koje je bežao čak tri puta i na kraju završava nižu gimnaziju u Segedinu. Nakon toga odlazi u Temišvar gde upisuje školu slikanja.
Godine 1848. godine, napušta slikarsku akademiju u Pešti i vraća se u rodnu Srpsku Crnju, odakle učestvuje u revoluciji, kao dobrovoljac.
Kada se revolucija završila porazom, napisao je: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo – a šta dobismo!”
Spoj Srbije i Holandije u srcu Vojvodine: Ovo je priča o vetrenjači u Ravnom selu (FOTO)
Ubrzo ga neimaština primorava da prihvati razne poslove. Tih godina često menja mesta boravka, odlazi u Beograd, ali se vrlo brzo upućuje u Beč da nastavi studije slikarstva. U Beču se kreće u umetničkim krugovima sa Brankom Radičevićem i Đurom Daničićem. Njegovi poetski prvenci ugledali su svetlost dana u Serbskom letopisu 1853. godine. Besparica ga primorava da se vrati kući, ali ubrzo zatim odlazi na Akademiju finih umetnosti u Minhen.
Pisao je pesme i štampa ih u novosadskom listu "Sedmica" pod pseudonimom Teorin, a od 1857. godine prelazi u Srbiju, gde ostaje sve do smrti. U Srbiji radi kao seoski učitelj (u Podgorcu, Sumrakovcu, Sabanti, Rači kod Kragujevca i Požarevcu, u kome se i oženio) i kao gimnazijski učitelj crtanja (u Kragujevcu, Beogradu i Jagodini).
Od Moto susreta do Dana tradicije: Ovo je priča o nestvarnim festivalima u Kuli
Đura Jakšić je bio svestran umetnik i rodoljub: pesnik, pripovedač, dramski pisac i slikar. Ali i boem. Stvaralački i stradalački život tog obrazovanog i temperamentnog čoveka često se odvijao u boemskom ambijentu skadarlijskih kafana Tri šešira i Dva jelena. Boemska atmosfera bila je njegovo prirodno okruženje u kome je dobijao stvaralačku inspiraciju, izazivao divljenje i aplauze veselih gostiju i boemskih družbenika, ali i bes vlasti čijoj se surovosti i lakomosti rugao, originalno i starično.
Njegovo srce osvojila je lepa Mila, ćerka jednog krčmara, gde je Đura provodio dane i noći.
Po Jakšiću nosi naziv škola koja je dobila investiciju vrednu preko 11 miliona dinara
Podsetimo, zahvaljujući aktuelnom predsedniku opštine Nova Crnja Peri Milankovu, ime Đure Jakšića čuva se i kroz investicije te opštine. Tako su u školi koja nosi ime po našem velikanu Jakšiću postavljena LED rasvetla, a sve u cilju unapređenja obrazovnog sistema kako bi deca koja pohađaju nastavu u školama imala iste uslove.
U okviru projekta povećanja energetske efikasnosti u OSŠ „Đura Jakšić“ postavljeno je oko 750 LED svetiljki čime je povećana energetska efikasnost i ostvarena ušteda električne energije od 60 odsto.Vrednost projekta iznosi 11.631.724,80 dinara.
- Nije joj nikad ništa kazao, ali kad mu je bila prazna čaša, nije hteo da ga druga posluži, čekao je dok Mila prođe pored stola, pa joj je ćuteći dodao čašu. A kada mu je ona donela punu bledoga iđoškoga rampasa, on joj je pogledao duboko u oči, pogledao i ispio čašu do dna- tim recima je Nušić opisao ljubav Đure Jakšića prema Mili.
Ona nikada Đuri Jakšiću nije uzvratila ljubav. Govorila je da je pesnik i pijanica. Jednoga dana je otišla i u Đurinom srcu ostavila prazninu. Mislio je da se nikada više neće vratiti. Napisao joj je pesmu, tužnu ispovest nesrećno zaljubljenog čoveka, i dan-danas je recituju setni boemi:
"Ana toči, Ana služi, al’ za Milom srce tuži …" Đura se kasnije oženio Tinom, ali ga je do smrti pratila praznina koju je Mila ostavila svojim odlaskom.
Tamo gde magija postaje stvarnost: Bajkoviti dvorci u srcu Vojvodine koje morate posetiti (FOTO)
Stalno je živeo u oskudici i teško je izdržavao svoju brojnu porodicu. Pritisnut porodičnim obavezama i dugovima, sklon boemiji, bolestan, Đura Jakšić se potucao kroz život. Razočaran u ljude i život, nalazio je utehu u umetničkom stvaranju, pesničkom i slikarskom. Bio je nežan, iskren drug i bolećiv otac, ali u mračnim raspoloženjima razdražljiv i jedak. Njegova bolna i plahovita lirika veran je izraz njegove intimne ličnosti, tragične i boemske.
Oboleo od tuberkuloze, u dugovima, gonjen je i otpuštan (1871) iz državne službe. Uz pomoć Stojana Novakovića dobija posao u Državnoj štampariji 1872. godine.
Smrt ga je zatekla na položaju korektora Državne štamparije u Beogradu 16. novembra 1878. godine (po julijanskom kalendaru). Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.