Majka je umrla, oca su ubile USTAŠE! Kada je već imao RAK GRLA viknuo je konobaru: DAJ JOŠ JEDNO!
Bio jednom jedan tip koji se zvao Miladin Kovačević. Reklo bi se, sasvim obično ime. E, zato je Miladin odlučio da postane Jakov Grobarov. Da bude Poslednji Veliki Boem. Legenda. Nekrunisani kralj beogradske noći.
Teško je objasniti čoveka, pojavu, pisca, pesnika, skitnicu, slikara, pijanca, jednom rečju, velikana, kao što je bio Jakov Grobarov. Rođen je 1. aprila 1938. godine u Mostaru. Dve godine kasnije, umire mu majka. A već 1941, oca su ubile ustaše i bacile ga u jamu u Jasenovcu. Bebu Miladina odgajila je maćeha, a posle završene srednje škole, Kovačević je postao lutalica. Živeo je kao beskućnik, fizikalac.
Sedam godina od LUISOVE smrti: Ljubiša, sviraj Dudu – još JEDNOM! (FOTO)
Ipak, iz te patnje ratnog siročeta, u Kovačeviću je tinjala vatra. Večito se boreći za život, Miladin je postao pesnik i pisac. A svaki veliki pisac ima pseudonim, pa je tako Miladin uzeo ime Jakov Grobarov. Navodno, jedno vreme je radio kao grobar. Napisao je tri romana, niz knjiga pripovedaka, pisao je godinama za Politiku.
To je dosadni deo, sad ide zanimljivije. Postoji ona izreka da su nekada životi pisaca bili zanimljiviji od njihovih knjiga. E, ova izreka je izmišljena baš za Jakova Grobarova. Paralelno sa radom na građevini, kojom se izdržavao, Grobarov je pisao i obilazio kafane. Najčešće ste ga mogli videti u čuvenom "bermudskom trouglu", koji više ne postoji. To su bile kafane "Šumatovac", "Pod lipom", "Grmeč", ali to je za Grobarova bila samo baza. Kao dobri, pijani duh, lutao je po birtijama koje su, onamad, gostile pisce, pesnike, glumce, novinare. Mogao se čuti stih, pametna reč, prolamao se smeh, lile su suze. Zajedno sa bokserima i kurvama, sedeli su veliki pesnik Vasko Popa, Brana Petrović, Aca Sekulić, Stevan Raičković.
Kafanska lektira
U kafani se uživa u dobroj kapljici, ali i u čašici razgovora. A reči nas često vode do velikana koji ostaju velikani i posle gašenja poslednjeg svetla u lokalu. Da li pesmom, ili nekim drugim podvigom, upisali su se u „Kafansku lektiru“, i njihovo ime uvek se poteže kada se za stolom pretresu sve dnevne teme i prvih sedam piva, kad se ostane bez cigareta, i počne da se žali za prohujalim vremenima. Dobro došli u rubriku koja je posvećena njima!
I tu, među njima, uvek je bio veliki Jaša. Nije bilo čoveka koji nije znao bar jednu priču o njemu. Obično je imala bar četiri verzije, kako to već biva sa beogradskim legendama.
Svakako je najpoznatija ona o čuvenom skandalu, koji je stigao do državnog vrha Francuske. Dok je boravio u Parizu, Grobarov je uspeo da ugasi Večiti plamen koji gori ispod Trijumfalne kapije.
- Popio sam dosta piva i jedne količine sam morao da se oslobodim. Vidim večiti plamen i pomislim: Nemci su ga poslednji put ugasili 1940, da probam i ja. Taman sam počeo da ga gasim, eto ti policije - sa osmehom se priseća Grobarov.
Da nije bilo ambasadora UN, Leona Daviča, zaglavio bi Jaša duže od uobičajenih mesec dana za verbalni delikt, što mu se često dešavalo. Pustili su ga, deportovali i zabranili mu povratak u Francusku. Pa, kakav je to pesnik bez skandala, majka mu stara?
Zbog dobacivanja za stolom, za kojim su sedeli veliki Miroslav Krleža i Oskar Davičo, zaglavio je mesec dana zatvora u Padinskoj Skeli. Čuvenim komunističkim piscima Jakov je doviknuo: "Av, av, av, samo nek je Tito zdrav". Krleža i Davičo su ćutali, poznavali su Jašu. Ali, policajci u civilu nisu, pa je Jaša otišao "na odmor" u Padinjak. Postoji priča da je tamo osnovao prvu biblioteku.
Nije to Jaši teško padalo. Govorio je da je voleo da svraća u Centralni zatvor kad hoće da se odmori, a u prekršajni zatvor u Padinskoj Skeli mu je prijao kad poželi da se nadiše svežeg vazduha.
KONOBAR OTKRIVA: Kada je Šaban Šaulić gost u kafani - zna se KO plaća! To nije njegov posao!
Dve godine pred smrt, imao sam priliku da porazgovaram sa Jašom. Tada je već imao rak grla, ali ga to nije sprečilo da popije još jedno pivo, doduše toplo.
- Kad se setim starih dana... Za stolovima su sedeli slikari, pisci, muzičari, družili se, pričali. Sada je sve prazno. Teško se orijentišem u ovom vremenu. Što kaže pesnik, svet u kome živim nije svet u kome umirem - rekao je tada Jaša.
Skandal majstor, skitnica, pisac, umro je krajem jula 2013. godine, u 75. godini. Često je pričao da je sahranio mnoge lekare koji su tvrdili da će umreti od alkohola.
Ipak, kad se sve sabere, jedno sećanje na velikog Grobarova, koji je sav teret svog života nosio sa osmehom na licu i tugom u očima, zauvek će ostati. Sedeo sam u "Mornaru" sa dve devojke, od kojih je jedna postala moja supruga. U kafanu je ušao Grobarov, i nisam odoleo da ga ne ponudim pićem i zamolim da sedne malo sa nama. Tada smo se prvi put i upoznali.
Nije odbio, jer poznato je, Jaša nikad nije odbijao piće. Bila je vrela noć, a Grobarov je imao veliki cug. Posle pet tura, Jaša se izvinio i rekao da mora dalje.
Pre nego što je izašao napolje, iz svoje odrpane jakne izvadio je dve bele čokolade.
- Ovo je za dame - rekao je Grobarov, stavio čokolade na karirani stolnjak pred devojke, a zatim otišao u letnju noć.
Tako je to radio veliki umetnik, Jakov Grobarov. Ova anegdota je sto posto istinita. Takve, zaista, više ne prave. To je znao i Ivo Andrić, koji je Jaši dao deo novca od Nobelove nagrade. Samo 2.000 dinara.
Baš se pretrgao.