Срби избегавају управнике зграда: Ево које су цене за одржавање зграде!
Рок за упис зграда у регистар истекао је половином децембра прошле године
Зграде морају да имају управнике. До сада је регистровано 678 професионалних управника, а више од 800 је обучено за тај посао. У Привредној комори кажу, требало би да их је више. Тако на пример Врање има 210 зграда, а тек три професионална управника.
Прочитајте и:
- Мени није тешко да се ради, није наш посао да будемо само у згради, ја пола дана проведем радећи администарцију - каже Јовица Михајхловић, управник зграде у Врању.
Свега 10 одсто зграда у Србији определило се за професионалног управника. Његова зарада варира. Од тога да ли ради као привредно друштво или као самостални предузетник, у којој локалној самоуправи, о колико станова брине, али и од умећа преговарања.
У Београду управник може да заради по стану и до 1.000 динара, у неразвијеним општинама 80 динара.
- Очекујемо да професионални управник дође да замени сијалицу или да одржава саме поправке у стану, међутим то није посао управника. Његов посао је да припреми план одржавња у смислу сагледавања начина за остваривањем прихода за зграду и покриће одређених трошкова - каже Мирјана Ковачевић из Привреднке коморе Србије.
Најчешће, показују истраживања, станари не знају шта су тачно остали трошкови.
- Конкретно мислим на специјализовање службе градско-стамбено, војно-стамбено, чишћења које зграда и улаз плаћа - каже Душан Узелац уредник портала "Каматица".
Није реткост, нарочито у великим стамбеним зградама, да неки од комшија не желе да учествују у плаћању трошкова одржавања зграде. То значи мање новца за поправку лифта, фасаде, крова.
"Каматица" је истраживала да ли се и на који начин, такве комшије могу "убедити" да равноправно учествују у расподели трошкова, а шта се дешава ако они то ипак не желе.
Нова интернет превара: Водите рачуна како купујете онлајн иначе ћете се ГОРКО ПОКАЈАТИ
- Правно је могуће ако сви станари не плаћају оно што је договорено на скупштини станара, суочавају се и са могућим тужбама и извршитељем. Могуће је да ако неко није плаћао одржавање улаза, а сви станари су дали новац, могуће је да се против тог комишије покрене поступак и пошаље извршитељ како би принудно наплатио износ који дугује - каже Душан Узелац.
Рок за упис зграда у регистар истекао је половином децембра прошле године. Зградама које то нису учиниле дат је рок да се определе - или управник међу комшијама професионални управник и зграда упише у регистар. Закон о становању предвиђа казне од 50.000 до два милиона, ако стамбена заједница није извршила своју обавезу.