"Трепча" ГАРАНТ ОПСТАНКА Срба на КиМ
Резерве довољне да омогуће експлоатацију за наредних 12 до 15 година
Комбинат "Трепча" има огроман економски значај за Србе на Косову и Метохији јер од њега живи око 2.500 породица.
Прочитајте и:
За Приштину је "Трепча" пре свега део покушаја да оствари политички циљ – да север Косова и Метохије интегрише у свој систем и преузме контролу над том територијом. Генерални директор комбината Јован Димкић истиче да је "Трепча Север" најзначајнији и највећи привредни субјект на северу Косова и Метохије у којем су запослени Срби.
- "Трепча" много значи за наш народ и нашу државу. Она је пре свега економски фактор, али је и институција која је увек била спремна да се стави и у одбрану државних интереса - навео је Димкић.
Он наводи да Приштина нема никаквих економских мотива за све активности које спроводи "Трепча" и додаје да су код Албанаца у питању изразито политички циљеви.
- То се види и кроз изјаву коју је дао њихов премијер приликом посете "Трепчи Југ" односно руднику у Старом Тргу. Тада је рекао да ће кроз интеграцију "Трепче Север" и имплементацијом закона о "Трепчи" интегрисати цео север у Косово и Метохију - објаснио је Димкић.
Крајем 2016. године Приштина је усвојила закон према којем рудник "Трепча" прелази у њено већинско власништво, а недавно је формирана и радна група за процену имовине рударског комбината "Трепча" у којој нема Срба. Димкић је подсетио да је Влада Србије дан након тога прогласила тај закон правно ништавним.
- Нормално је да забрињава намера Приштине да преко ноћи, правним насиљем, прогласи за своју имовину оно што није њена имовина и што не може бити. У ствари, ради се о томе да Приштина већ дужи низ година покушава да кроз "Трепчу" и друга државна и друштвена предузећа спроведе своје политичке циљеве - навео је Димкић.
Додао је да су и запослени у "Трепчи" и државни органи, али и комплетан српски народ на КиМ, јединствени у томе да се не прихвати такво решење.
Око 2.400 радника у "Трепчи Север"
У "Трепчи Север" до децембра прошле године радило је 3.000 запослених, а онда је око 560 радника прихватило програм Владе Србије и узело отпремнине. У овом тренутку запослено је око 2.400 људи, а ради се према моделу који је менаџмент постигао још 2000. године у договору са синдикатом – да раде само они који реално треба да буду запослени у датом моменту.
- То је око 1.200 радника, а остали се налазе на ротацији, односно на месечном принципу измењујемо радну снагу свуда тамо где је могуће. Имамо од рестартовања производње 2005. године финансијски самоодрживу производњу и можемо рећи да овај део људи који ради и други који се налази на стипендијама, јер компанија издваја 50 евра месечно за њих, живе од свог рада - рекао је Димкић.
Производња се креће на годишњем нивоу од око 20 милиона долара.
Грубе процене су да је око 70 одсто капацитета целог комбината остало на југу Косова, а да се 30 одсто налази на северу.
- Део тих капацитета, који се налазе на југу су већ приватизовани, али главне делатности рударство, металургија и пратеће делатности, нису. Вредност "Трепче" је пре свега у утврђеним рудним резервама и праву на експлоатацију истих и те цифре се не крећу на нивоу оних које су објављују повремено у медијима, нарочито у албанским медијима, где се процењује 85 милијарди долара и више, што је апсолутно пренадувано - указао је Димкић.
Према његовим речима, реалне вредности метала који се налази у земљи су много мање, 40 до 50 пута, а ни то не представља реалну вредност, јер би после тога требало одбити и трошкове експлоатације, транспорта...
- Тако да је реална вредност многоструко мања. Али, чињеница је да "Трепча" има изузетно велики потенцијал, да се може још више развити и унапредити постојећу производњу, али никако у оквирима који се пренадувавају због политичких мотивисаних циљева - навео је директор комбината.
Он је рекао да постоји реално утврђених три милиона тона резерве, што нису резерве великог обима, али су довољне да омогуће експлоатацију за наредних 12 до 15 година.
Додао је и да се доста заостаје за геолошким истраживањима током свих ових година и то захваљујући свим околностима под којима послују на територији КиМ.
- Мораћемо у наредном периоду да појачамо активности на плану геолошких истраживања. Сигурно је да има још неоткривених депозита и имамо озбиљне индиције у том смислу - истакао је Димкић.
За приватизацију "Трепче" има и доста потенцијалних инвеститора. Неколико компанија изразило је намере и у писменој форми. Димкић је подсетио да су 2010. године склопили и прелиминаран споразум о пословно техничкој сарадњи са америчком компанијом и да су договорени и пројекти у износу од 200 милиона евра. Међутим, због политичког амбијента на КиМ, одустало се од тог пројекта.
Димкић каже да инвеститори на Косову и Метохији још немају погодан терен за долазак јер немају регулисан правни амбијент.
- Познато је да тамо где немамо дефинисан правни систем, ма какав он био, инвеститори не желе да дођу. То је кочница за стране инвеститоре, а сигуран сам на основу разговора које смо имали у претходном периоду да би потенцијалних инвеститора било - закључио је Димкић.