ПАЛА ГРЧКА, ПАШЋЕ И ИТАЛИЈА: Путиново упориште у ЕУ и НАТО расте из дана у дан

Италија се већ неко време налази на радару Кремља и за то постоје ваљани разлози. Међутим, то није прошло непримећено

Викиликс је још 2010. године објавио тајни дипломатски документ који је годину раније амерички амбасадор у Риму послао у Вашингтон. У документу се изражава забринутост због великог приближавања Италије Русији због чега се поставља теза колико је Рим веран својим западним савезницима.

Наиме, Италија већ годинама води једну специфичну спољну политику на начин да је с једне стране геополитички, економски, војно и културолошки део западног блока, односно НАТО пакта и ЕУ, док с друге стране гаји изузетно блиске односе с Русијом до те мере да је Москва доживљава као снажан адут у међународним преговорима са Западом.

Колико је уствари Вашингтон био забринут због својих савезника на Медитерану говори и чињеница да је 2009. Хилари Клинтон, тадашња државна секретарка, дала директиву америчким амбасадама у Риму и Москви да истраже приватне и пословне интересе Силвиа Берлусконија и Владимира Путина који би потенцијално могли да дефинишу спољну политику двају земаља.

Историја добрих односа

Након пада Берлинског зида, италијански премијер Силвио Берлускони је 1994. постао први западни лидер који је потписао споразум о пријатељству и сарадњи с Русијом. То пријатељство се наставило до данашњих дана често стварајући негодовање међу западним савезницима.

НАТО ПАКТ ЈЕ ИЛУЗИЈА! САД напуштају Алијансу и за то су криви Европљани

Од 1990. до 2010. Италија и Русија су потписали низ споразума у подручју индустрије, туризма, пореза, енергетике, развоја малих и средњих подузећа. Ти споразуми су резултирали су 1994. оснивањем Савета за економску, индустријску и финансијску сарадњу.

Енергетика је сектор који посебно веже две земље. Наиме, 2015. године 49 одсто својих енергетских потреба Италија је добијала из Русије. Велика енергетска зависност тако је постала једна од главних окосница италијанске спољне политике и разлог балансирање владе у Риму између Запада и Русије.

Тајни дипломатски документ

Подаци који су процурили из Викиликса 2010. нам откривају интензивну дипломатску кореспонденцију између Вашингтона и америчке амбасаде у Италији. Наиме, оно што је мучило америчке функционере је био јако близак однос тадашњег премијера Берлусконија с Путином. Американци су веровали за италијанског премијера да је прозападно оријентисан, али их је забрињавала његова блискост, приватно и јавно с руским лидером.

СТРАДАЊЕ ЈЕДНОГ НАРОДА: Хоће ли Турска и даље негирати своју геноцидну прошлост?

Роналд Спољи, амерички амбасадор у Италији је на темељу своје истраге у дипломатској комуникацији изјавио да Берлусцони има више контакта с Путином него с било којим другим лидером.

У документу се наводи да је руско-италијански пријатељски однос изузетно комплексан и плод историјских разлога, геостратешких калкулација, енергетске зависности, трговинских односа, инвестиција али и личног пријатељства Берлусконија и Путина. Комбинација тих фактора чини италијанску спољну политику јако подложну покушајима Русије да стекну већи утицај у Европи и ослабе америчке стратешке интересе.

Енергетска зависност кључ

Италијански нафтни гигант ЕНИ већ годинама ужива велику подршку италијанске владе у остваривању разних италијанско-руских пројеката. Због стратешке важности за Италију, али и чињенице да се налази међу 25 најпрофитабилнијих компанија на свету, с капиталом од 60 милијарди евра, ЕНИ има велики уицај на дипломатску климу и италијанску вањску политику, посебно према Русији.

Због слабог утицаја државних институција на италијанску спољну политику и стратешке важности енергетског сектора, ЕНИ је постала својеврсно представништво италијанске спољне политике у подручју енергетике. Штавише, у процурелим дипломатском документу се тврди да је став ЕНИ-ја да је највећа претња енергетској зависности Западне Европе Украјина, а не Русија и да се решење састоји у гасу и нафтоводима који заобилазе Украјину. Наиме, такав став је прилично интересантан за тренутну ситуацију с украјинском кризом.

Документ се завршава коментаром америчког амбасадора да је покренута једна агресивна кампања на свим нивоима да се ослаби Берлусконијев однос према Русији као и његов став да се ради о једној демократској и стабилној земљи коју уствари провоцира Запад.

ИСТОРИЈА СЕ ПОНАВЉА: ЕУ иста као Југославија пред распад

Након објаве ових документа уследили су деманти са свих страна. Руски и италијански портпароли су изјављивали како се ради о неоснованим оптужбама. Међутим, из целе ситуације се могло закључити да је Вашингтон ипак показао велику забринутост за пут којим Италија иде.

Доказ за то је директива тадашње државне секретарке Клинтон америчким амбасадама у Москви и Риму да истраже све личне интересе и инвестиције Путина и Берлусконија које би могле да утичу на њихове спољнополитичке одлуке.

Како год да било чињеница јест да су руско-италијански односи већ годинама изнимно блиски. Због тога Русија у Италији данас има поузданог савезника који ће барем деломично представљати њене интересе унутар ЕУ и НАТО пакта, ОЕБС-а и других међународних канала.

Такву политику наставља и нови премијер Матео Ренци који је неданов изјавио да Русија и Италија имају наблискије односе и да стоје раме уз раме када је реч о глобалним изазовима, подсећајући да је историја њихових трговинских, хуманитарних и културних контаката дуга више од пет векова.