НАЈВЕЋИ ГОСПОДИН СРПСКЕ МУЗИКЕ: Био је музички неписмен, али Цунетови манири, глас и апсолутни слух постали су део вечности
"Певао је без нота испред себе, а са нотама у себи."
Има људи и певача које можете да волите или не волите, који вам могу пријати мање или више, али које просто морате да поштујете. Један од таквих био је, а и даље је, мада физички од прошле године више није са нама, велики Предраг Цуне Гојковић.
Рођен 6. новембра 1932, Цуне је био фигура без које би било који историјски уџбеник домаће музике био непотпун. Изванредно музикалан, господских манира, пленио је и гласом и појавом, а мада му је опус био изузетно разноврстан, и мада је почео као забавњак, остаће упамћен пре свега као интерпретатор неких од најлепших народних песама, међу којима је несумњиво најпознатија “Јаничар”, моћна нумера која је непоновљиво опевала крвави турски период српске историје. Чувена севдалинка “Кафу ми драга испеци” најрадије је слушана баш у Цунетовом извођењу и везује се пре свега за његово име, мада су је певали и босански великани севдаха као што су Заим Имамовић и Нада Мамула. Бисери као што су “Љубав ми срце мори”, “Дунаве, моје море”, “Донеси ми вина, крчмарице” заувек су уклесани у “Кафанску лектиру” као у камен.
Радијски и ТВ водитељ и један од највећих познавалаца народне музике у нас, Горан Милошевић, посебно истиче, на питање о Цунетовом лику и делу, да њега није омело да стекне статус какав је стекао чак ни чињеница да је био “музички неписмен”.
Кафанска лектира
У кафани се ужива у доброј капљици, али и у чашици разговора. А речи нас често воде до великана који остају великани и после гашења последњег светла у локалу. Да ли песмом, или неким другим подвигом, уписали су се у „Кафанску лектиру“, и њихово име увек се потеже када се за столом претресу све дневне теме и првих седам пива, кад се остане без цигарета, и почне да се жали за прохујалим временима. Добро дошли у рубрику која је посвећена њима!
- Својим манирима био је брана ријалити Србији. Чак и његове најближе колеге нису знале да је музички неписмен. Мрзело га да научи ноте! Певао је, без нота испред себе, а са нотама у себи, песме свих ''наших народа и народности'', мексиканске, шпанске, грчке, наполитанске, арапске... Када га је Тито позвао да, на Конференцији несврстаних у Београду, отпева нешто на увце египатском председнику Насеру, ''skinuo'' је једну арапску песму већ после првог слушања – каже Милошевић за “Србију Данас”.
БИО ЈЕ ЧУВАР, УЧИТЕЉ И МАЈСТОР СЕВДАХА: На данашњи дан рођен је велики Заим Имамовић
Цуне је био изузетно цењен и од стране колега, међу којима је и још један великан народне музике, Предраг Живковић Тозовац.
- Он је био мој побратим, а о њему као певачу имам само речи хвале. Велики професионалац, легенда народне музике, који је дивно певао романсе. Цуне је последњи јавни наступ имао баш на мом великом концерту. Већ тада је полако губио снагу, али ми је изашао у сусрет и отпевао песму "Љубав ми срце мори". Публика је аплаудирала - присетио се сетно Цунетов пријатељ након што је Србију обишла вест о његовој смрти.
Мерима Његомир истицала је да јој је Цуне био певачки узор, и наводила да су богови, када су делили таленте, Цунету дали – све.
- Последњи пут смо се срели у његовој кући. Оливер Њего и ја смо му били у посети. Рекао ми је: "Душо моја, певај ми, јер ја више не могу". Отпевала сам му његову песму "Голубице бела", коју ме је молио да снимим – испричала је Мерима.
Мајка је умрла, оца су убиле УСТАШЕ! Када је већ имао РАК ГРЛА викнуо је конобару: ДАЈ ЈОШ ЈЕДНО!
Многима није познато да је Цуне, похађајући Осму мушку гимназију на Црвеном крсту у Београду, био школски друг са два велика, можда и највећа глумца српске кинематографије, Велимиром Батом Живојиновићем и Данилом Батом Стојковићем. Тешко да ће таква тројка икада више понићи на једном истом месту!
Надимак Цуне добио је по мајчином дозивању, “Оди да те мајка цуне!” (љуби).
У новембру 2015. године изјавио је да више неће певати и на тај начин окончао певачку каријеру дугу више од пола века. Непуне две године касније, 21. јула 2017, преминуо је после дуге болести, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, поред Бате Живојиновића, пријатеља из детињства.
Уморном од вечне борбе са Немцима и осталим окупаторима у филмовима, Бати, као и осталим нашим глумцима, небеска кафана је сада место за одмор и окрепљење душе. Тамо је и Цуне, а с њим рајска музика која га је и на земљи пратила, тамо им он пева као што је тако величанствено чинио и док је био међу смртницима. У друштву себи сличних бесмртника Предраг Гојковић се поново латио микрофона и доноси срећу као некада, а нама остаје да се у снимцима насталим на носачима звука непроцењиве вредности и сами изнова и изнова присећамо какав је певач и какав је човек био – Цуне.