БЕОГРАД У ПУНОМ СЈАЈУ: 2017. је била успешна година за престоницу, а ево шта је све урађено
Покренути су многи значајни пројекти, а велики број њих је већ успешно и завршен
Протекла 2017. година је била пуна промена и напретка у многим сферама, а све у циљу организованијег и лагоднијег живота. Због тога Београђани и те како имају чиме да се похвале. Успешно су завршени многи пројекти који су, један по један, током протеклих месеци имали прилике да засијају у свом пуном сјају.
Прочитајте и:
Тренутно стање престоничке касе је, пре свега, много боље у односу на претходних неколико година. Миљарду и 118 милиона евра дуга уништавало је прилику за развој града, а дефицит у буџету је био преко 20 одсто. Данас је овај дуг преполовљен, исплаћене су обавезе, а дефицит је смањен скоро 3 пута. Сада град располаже са 14 милијарди динара које ће искористити за унапређивање и улепшавање у наредном периоду.
Ускоро отварање хотела Хилтон: Од среде 27.12. нова јавна гаража на Славији
Сређене су многе фасаде, дечја игралишта, скверови, спортски терени, урбани џепови града и велики паркови, а Београд је уз то донео одлуку о изградњи бициклистичких стаза које треба да се изграде у свим улицама првог приоритета. Ово није свакидашња одлука, али је у складу са стандардима развијених европских престоница у којима је бицикл део јавног превоза. Основни циљ овакве одлуке је да бицикл постане превозно средство, а не само средство за рекреацију. Давне 1997. године изграђена је прва бициклистичка стаза од 25.маја до Аде Циганлије, а овај ће тренд ће се наставити.
ЕКСКЛУЗИВНО: Водимо вас под куполу Храма Светог Саве (ВИДЕО)
Обновљене су многе улице, значајни делови града, важне саобраћајнице, враћен је сјај многим споменицима културе и покренути су многобројни пројекти који има задатак да величају културу.
Приоритет града до сада је био, и још увек остао, Београд на води који сада напредује и брже од очекиваног, а Београђани су добили једну од најлепших променада у Европи.
Град има више од 200 неискоришћених речних обала, а овакав пројекат има за циљ да смањи и овај број. Искоришћено је преко стотину хектара савске обале у самом центру града, а пројекат се и даље успешно развија. Гради се осам стамбених зграда, а почела је и изградња тржног центра који ће бити највећи у региону. Такође се гради и Кула Београд која ће бити највиша зграда у овом делу Евопе.
Првобитно је било предвиђено да Кула Београд, како јој је званичан назив, не само буде нешто виша, него и другачијег облика!
Није први пут: У Београду на води пронађене бомбе из Другог светског рата
Наиме, првобитно је 2014. године планирано да њена висина износи 220 метара, да би у марту 2016. на јавној презентацији у Градској управи била "скраћена" на 168 метара.
Иако је било најављено да ће бити висока 220 метара, тим дизајнера из Чикага, који је задужен за њу, оценио је да би се лепше уклопила у перспективу града уколико би била нижа. И поред тога, она ће бити највиша зграда у овом делу Европе и имаће 50.000 квадрата.
Ипак, и са својих 168 метара она ће бити далеко виша од зграде "Ушће" (115 метара), Генекс куле (115 метара), "Београђанке" (100 метара)... И на врху ће имати много бољи поглед него што се пружа са видиковца Авалског торња који је на 122. метру.
Почели НАДЗЕМНИ радови на две нове зграде у Београду на води: Први станари већ 2019. године
Предвиђено је да Кула Београд, по садашњим пројектима, има 50.000 квадрата, више од 40 спратова, паркинг на два подземна нивоа, изнад којих ће се на девет спратова простирати луксузни хотел "Сент риџис". У кули ће од 12. до 37. спрата бити 222 стана. Ресторан ће бити на 38. спрату, а на врху видиковац.
Кула ће бити повезана и са будућим тржним центром "BW галеријом", а испред ње ће се налази велики пешачки трг.
Како град посебно инсистира на уређењу јавних површина, тако је и пре завршетка првих објеката уређен велики део Сава променаде, и то са свим пратећим садржајима – дрворедима, бициклистичким стазама, дечјим и спортским игралиштима, расветом и силасцима на реку.
У оквиру овог пројекта, ради се и на изградњи новог булевара који ће, поред обостраних зелених појасева, имати четвороструки дрворед и бициклистичку стазу. Ова булевар би до краја следеће године требало да повеже Булевар војводе Мишића и Карађорђеву улицу, како би се Булевар бојводе Мишића растеретио.
Оно што је посебно упечатљиво је то што ће овај булевар у изградњи понети име бившег смеричког председника Вудроа Вилсона који је био велики пријатељ српског народа. Управо следеће године се навршава сто година од како се по јеговом наређењу, у знак почасти за српске жртве у Првом светском рату, вијорила српска застава над Белом кућом.
Реконструкција кружног тока Славија завршена је 16. новембра и нормализован је саобраћај у овом делу града.
Реконструкција је урађена темељно и веома озбиљно се приступило уређењу овог дела, промењене су све инсталације и додате нове траке. Славија је сада проходнија за саобраћај и пешачки прелази више се не налазе на самој Славији, а измештене су и аутобуске станице.
Реконструкција је трајала 6 месеци. 180 дана се радило, а радови су се одвијали по фазама. Од пролећа, када су радови на Славији почели да се изводе, стварале су се велике гужве, због чега је саобраћај овде био отежан. У новембру је коначно у овом делу града пуштен саобраћај, а пројекат имао је изузетан значај за возаче, обзиром на дугогодишњу отежаност тока саобраћаја, како због возача, тако и због пешака.
СЛАВИЈА ПОНОВО РАДИ: Јутрос у 4х нормализован саобраћај, погледајте КАКО СВЕ ФУНКЦИОНИШЕ (ФОТО)
Престоница је 6.јуна добила нову велелепну атракцију – музичку фонтану на Славији.
Фонтана на Славији је ДЕО МОЗАИКА који се зове НОВИ и ЛЕПШИ БЕОГРАД (ФОТО)
Ово је један јединствени пројекат због тога што у овом делу Европе тренутно не постоји ништа слично. Изградња овакве фонтане коштала је 1.8 милиона евра. За рекордно време фонтана је постала заштитни знак Београда, а њеним спектакуларним изведбама грађани се диве. Овај пројекат је такође јако значајан за туризам, који је тренутно водећа грана привреде код нас.
Радови на уређењу Скадарлије, најпознатије боемске четврти у срцу Београда, започети су 17.маја, а планирано је да се раде у две фазе, како се не би пореметила летња туристичка сезона.
Први део радова подразумевао је санацију коловоза и тротоара које је извело ЈКП Београд-пут, односно уређење чесме и платоа које се спровело ЈКП Зеленило-Београд. Зеленило је, такође, вршило и озелењавање и обнову уличног мобилијара.
Скадарлија као промотер традиције и културе: Весић најавио ПОСЕБНА ПРАВИЛА за овај део града
Сви радови извели су се према пројекту на који је сагласност дао Завод за заштиту споменика културе града. Прва фаза радова завршена почетком јула, чак и пре утврђеног рока. Чесма у Скадарској улици сада је уређена према оригиналном пројекту из 1966.године. Њена обнова је коштала 6.5 милиона динара, док је за касније уређење калдрме издвојено око 10 милиона динара.
Овај пројекат је од изузетног значаја за туризам јер, према речима градског менаџера Горана Весића, Београд живи од туризма. У првих пет месеци ове године, 360.000 туриста је посетило Београд, што је за 14 одство више у односу на исти период прошле године. У мају је преко 100.000 туриста посетило српску престоницу, што је за 18 одсто више у односу на мај прошле године.
Велика пажња је поклоњена уређењу туристичких зона и знаменитости Београда, не само због туризма, већ како би се сачувао дух града.
Друга фаза радова, односно постављање калдрме, почело је 13.новембра. Реновирало се око 120 метара улице, а камен је по отпочињању радова опран, очишћен и припремљен за постављање. Посао се обављао и по киши пошто је у овом делу постављен шатор.
На месту где се данас налази боемска четврт некада је ту била циганска чаршија све до 1870. године када је кренула њена урбанизација и када је она добила изглед који подсећа на овај данашњи. Ту је била једна мала кривудава улица и туда је текао Бибијин поток. Улица је била неугледна и нимало није подсећала на оно што је Скадарлија данас.
Задржала свој боемски изглед: Ово је данас Скадарлија
Скадарска улица је име добила 1872. године, а за време аустријске окупације се накратко звала Ружина улица. Потом је читав кварт по њој добио име. Исте године се овде доселио чувени српски књижевник и сликар Ђура Јакшић кога сматрају првим познатим боемом Скадарлије.
Сређивање Београда у ПУНОМ ЈЕКУ: Ево када ћемо моћи да прошетамо потпуно РЕКОНСТРУИСАНОМ Скадарлијом
Након тога ће уследити долазак многих уметника који ће изнајмљивати собе у тада још увек сиромашној четврти. Сви они ће живети и стварати у овдашњим кафанама. Након рушења кафане Дарданели (1901), која се налазила на данашњем Тргу Републике, а тадашњем Позоришном тргу, читав кафански живот Београда сели се у Скадарлију.
Такође, оно што је мало познато је то да је калдрма последњи пут реконструисана 1967. године када је проглашена културним добром, што је било пре 50 година. Приликом те реконструкције аутентична калдрма је променила изглед, зато што јој је додат камен који до тада ту није постојао.
Сада је ова боемска четврт добила нови сјај. Намера током извођења радова је била да се у што већој мери задржи и употреби стара калдрма, док су делови који су недостајали наручени из Грчке.
Циљ је да се 2018.године Скадарлија прогласи за једну од три најзначајније туристичке дестинације у престоници, уз Калемгдан и Храм светог Саве.
ПРЕЛЕПИ БЕОГРАД: Погледајте колико сличних споменика имамо са СВЕТСКИМ градовима, а један је ПОСЕБАН
Следећи велики успех Београда је то што увелико постаје град културе. У намери да се гаји сећање на традицију и историју, Београд је постао културна престоница овог дела Европе, а у прилог овоме иде отварање Музеја савремене уметности.
Музеј је отворен 20.октобра, након читавих 10 година. Ова реновирана зграда на Ушћу отворена је за све посетиоце изложбом "Секвенце. Уметност Југославије и Србије из збирки Музеја савремене уметности".
Ево зашто се на отварање Музеја савремене уметности чекало скоро деценију
Зграда Музеја је дело архитеката Ивана Антића и Иванке Распоповић, грађена од 1960.до 1965.године, а затворена је 2007.када је отпочела адаптација и реконструкција. Обнова ове репрезентативне зграде подразумевала је уређење подрумских просторија (радионица, депоа, атељеа за конзервацију и економата), сређивање крова, измештање енергетског блоока из зграде Музеја у засебан објекат, комплетно уређење ентеријера, замену инсталација и обнављање фасаде.
Након ових радова, Музеј савремене уметности је добио простор и опрему за излагање и презентовање уметничких дела у складу са светским музеолошким стандардима и представља паметну зграду у којој је све компјутеризовано. Колекција Музеја формира се још од 1958.године, а данас броји више од 8.000 дела.
Град Београд је од 1.новембра увео персонализоване сениор картице за пензионере, којима они приликом куповине могу да остваре бројне попусте. Овај пројекат има за циљ да олакша свакодневни живот наших најстаријих суграђана и, на овај начин, пензионерима с пружа могућност да уштеде јер је куповина са снижењима доступна на многим продајним местима.
Наши најстарији суграђани су задужили овај град и веома је важно да им се одужимо на адекватан начин. Они су поднели највећи терет реформи и на овај начин им кажемо "хвала" – рекао је градоначелник Синиша Мали и додао да Београд сноси све трошкове израде и дистрибуције картице.
Велики одазив пензионера за сениор картице у Београду
Већ је у првих непуних месец дана 115.000 пензионера постало део овог клуба који им омогућава бројне погодности и олакшице. Сениор картица доприноси свачијем буџету, а више од 100 компаније на више од 400 продајних места у Београду даје 5 или 10 одсто попуста.
Чини се да су пензионери задовољни оваквом акцијом градских власти и наглашавају да, иако се не ради о великим попустима, ипак се мало по мало накупи. Оно што се накупи, пензионери има обичај да тај новац дају својим унуцима.
Сениор картица је бесплатна и не постоји никакав трошак око њеног издавања или одржавања, а пензионери могу да је добију у градским општинама, клубовима за старе, а може да им се достави и на кућну адресу, уколико позову градски кол-сервис.
Нови Београд је постао дом још једне фантастичне грађевине, на месту где се до 1999.године налазила Амбасада НР Кине која је срушена у бомбардовању. Данас, у сарадњи са Кином, овде ниче први и једини на Балкану Кинески културни центар. Изградња је започета 20. јула, а вредност радова је 45 милиона евра. Ова грађевина ће бити место за 400 нових радних места.
Српско-кинеско пријатељство се на овај начин продубљује, а исто тако, овај пројекат има важну улогу у културној размени двеју држава. Овај центар ће се простирати на површини од 32.000 квадрата и, осим надземних, имаће и две подземне етаже. У приземљу је планирана вишенаменска дворана, као и различите учионице за промоцију кинеске културе. На првом спрату ће бити изложбени простор, зелени плато и свечана сала, док ће од другог спрата навише бити одговарајући комплекси и канцеларијски простор.
Са Кином се ради на великом броју пројеката, а градоначелник Синиша Мали је у Пекингу потписао и уговор о изградњи новог индустријског парка поред Пупиновог моста. Ради се пројекат топлодалековода, од ТЕ "Никола Тесла" у Обреновцу до "Београдских електрана", а топлодалековод ће градити кинеске компаније.
Београд добија ову прелепу зграду: Погледајте зашто ће она бити понос града и чему ће служити
Изградња Кинеског културног центра ради се на најнижој коти икада на Новом Београду.
– Кота 66 се налази пет-шест метара испод нивоа Саве и Дунава и нижи је објекат од било ког објекта који се ради у оквиру пројекта "Београд на води". Радови на испумпавању подземних вода изводе се без проблема, као што се изводе и на пројекту "Београд на води". То је добро за нашу грађевинску индустрију, која расте из дана у дан, а то је знање које ћемо искористити да пренесемо и у друге земље у региону – указао је Мали и подсетио да Београд никада није имао већи број градилишта.
Велики број кинеских компанија присутан је у Београду и Кинези су заинтересовани за велики број инфраструктурних пројеката, као што су обилазница, изградња топловода Обреновац–Београд, изградња фабрике за прераду отпадних вода у Великом Селу. Они покушавају да добију највеће пројекте и нуде добре услове.
Уређење Платоа испред Дома омладине почело је 18. августа, а већ средином октобра потпуно је реконструисан.
- Од 2011. године овај плато носи име Милана Младеновића, фронтмена "Екатарине велике", који је на свој начин задужио овај град. Иако носи ово име, плато никад није заживео као место где се Београђани окупљају и где се одржавају свирке. Сада се направио један мали урбани џеп са зеленилом - рекао је градски менаџер Горан Весић.
Радови на уређењу простора испред Цркве светог Марка на Ташмајдану почели су крајем године. Овај простор је деценијама уназад био паркиралиште, такси станица и неуређен простор пун гужве.
- Ми желимо да направимо један леп урбани џеп, један леп плато у центру града. Са новим гранитним плочама, дрворедом, осветљењем и новим улазом у једну од најлепших цркава у нашем граду грађанима дајемо још једну зелену оазу, мање аутомобила, а више простора за шетњу и за слободно време које проводе са својим унуцима и децом. То је политика Града од које нећемо одустати - истакао је градоначелник Синиша Мали.
Радови обухватају замену завршног слоја, поставку нових дрворедних садница и поставку новог зеленог појаса. Камене плоче са додатним бордурама се раде по угледу на Кнез Михаилову улицу. Површина камених плоча биће око 600 квадратних метара, а све то ће додатно декорисати зелени појас са стаблима и новим садницама, док ће комплетан изглед платоа употпунити четири нова стуба јавног осветљења са новим рефлекторима који ће додатно осветлити Цркву светог Марка. На овом простору биће постављена и чесма.
Један од најпознатијих и најпосећенијих делова Београда, Обилићев венац, данас може да се похвали новим изгледом. До пре неколико месеци, на овом месту су стајале колоне аутомобила у реду да уђу у гаражу, а уз велики број људи који овде свакодневно прође, ситуација се чинила неподношљивом.
Друга слика престонице: Уместо колоне аутомобила ОВАЈ део Београда сада је зелена оаза (ФОТО/ВИДЕО)
- Сада је овде зелена површина, уређени део Београда, шеталиште којим мало који град у свету и Европи може да се похвали, једна потпуно другачија слика Београда. Уместо колоне аутомобила посађено је 48 стабала, Београд је здравији и хуманији. Боримо се да средимо сваку неуређену површину, да имамо што више паркова, зелених површина, игралишта, стабала и то је слика одрживог и зеленог града који треба да буде лепша будућност за нашу децу – истакао је Синиша Мали.
Такође је реновирана гаража на Обиливећом венцу, која је 1. јула званично пуштена у рад. Реч је о најмодернијој гаражи у овом делу Европе која је прва добила сетификат "смарт (паметни) паркинг".
Како би гаража била безбедно надограђена, испод постојећег објекта утиснути су нови шипови, којима су ојачани темељи и носећа челична конструкција. Такође, санирана су некадашња оштећења на конструкцији гараже. У гаражу се улази само из Улице маршала Бирјузова, из које су отворена два улаза и два излаза, што такође олакшава и кретање пешака.
- Гаража има соларну електрану, 24 сата је под видео-надзором, а сви који паркирају возило у гаражи имају на располагању бицикл који могу да користе бесплатно. Гаража на Обилићевом венцу је стандард како заправо треба да изгледају модерне гараже, а возачима је омогућено да паркинг плаћају и платним картицама. Град је корисницима услуга паркирања обезбедио коришћење паркинг места од 17 часова до ујутру по цени од 4 хиљаде динара. Оно што је најважније укинули смо 115 паркинг места на улици градећи пешачку зону а отворили 217 - појаснио је градски менаџер Горан Весић.
Цена паркирања по сату је 90 динара, док је месечна претплата 17.000 динара. Корисници услуга паркирања у гаражи "Обилићев венац" могу да закупе и резервисано паркинг место на период до десет година.
ЈКП "Паркинг сервис" обрадовао Београђане: Званично пуштена у рад гаража на "Обилићевом венцу"
Београд ће у наредне три године добити и своју прву ликовну галерију на Косанчићевом венцу. Министарство културе ће поново преузети галеријски простор "Цвијету Зузорић", а са истим Министарством град ради на изградњи опере и балета на месту садашњег Стакленца на Тргу републике.
Један од главних циљева био је да Београд постане одржив и развојан град. Сви документи сада су усклађени са светским стандардима и Београд је једини град у Југоисточној Европи који је усвојио Стратегију пошумљавања, Стратегију о квалитету ваздуха, као и Стратегију о припремама на климатске промене.
По чему је наш Београд постао бољи: Представљен извештај града за 2017. годину
Потписан је Уговор о приватно-јавном партнерству за депонију Винча и, уместо највеће депоније, Београд ће добити модерно постројење за прераду отпада.
ЗНАЧАЈАН ДАН за Србију: Мали потписао уговор о санацији депоније у Винчи
У последње три године постављена је основа за развој града усвајањем два најважнија стратешка документа – Стратегије развоја града и генерални урбанистички план. Кроз ова два документа, постављене су главне смернице даљег урбаног развоја града, и посебно измештање индустријских зона из центра града, чиме се на тим просторима омогућује изградња стамбено-пословних комплекса и на тај начин се настоји да се рационално искористи постојећа инфраструктура.