fbpx
Skip to main content
Foto: SD/Ilustracija

BEOGRAD U PUNOM SJAJU: 2017. je bila uspešna godina za prestonicu, a evo šta je sve urađeno

Foto: SD/Ilustracija
Pokrenuti su mnogi značajni projekti, a veliki broj njih je već uspešno i završen

Protekla 2017. godina je bila puna promena i napretka u mnogim sferama, a sve u cilju organizovanijeg i lagodnijeg života. Zbog toga Beograđani i te kako imaju čime da se pohvale. Uspešno su završeni mnogi projekti koji su, jedan po jedan, tokom proteklih meseci imali prilike da zasijaju u svom punom sjaju.

Trenutno stanje prestoničke kase je, pre svega, mnogo bolje u odnosu na prethodnih nekoliko godina. Miljardu i 118 miliona evra duga uništavalo je priliku za razvoj grada, a deficit u budžetu je bio preko 20 odsto. Danas je ovaj dug prepolovljen, isplaćene su obaveze, a deficit je smanjen skoro 3 puta. Sada grad raspolaže sa 14 milijardi dinara koje će iskoristiti za unapređivanje i ulepšavanje u narednom periodu.

Uskoro otvaranje hotela Hilton: Od srede 27.12. nova javna garaža na Slaviji

Sređene su mnoge fasade, dečja igrališta, skverovi, sportski tereni, urbani džepovi grada i veliki parkovi, a Beograd je uz to doneo odluku o izgradnji biciklističkih staza koje treba da se izgrade u svim ulicama prvog prioriteta. Ovo nije svakidašnja odluka, ali je u skladu sa standardima razvijenih evropskih prestonica u kojima je bicikl deo javnog prevoza. Osnovni cilj ovakve odluke je da bicikl postane prevozno sredstvo, a ne samo sredstvo za rekreaciju. Davne 1997. godine izgrađena je prva biciklistička staza od 25.maja do Ade Ciganlije, a ovaj će trend će se nastaviti.

EKSKLUZIVNO: Vodimo vas pod kupolu Hrama Svetog Save (VIDEO)

Obnovljene su mnoge ulice, značajni delovi grada, važne saobraćajnice, vraćen je sjaj mnogim spomenicima kulture i pokrenuti su mnogobrojni projekti koji ima zadatak da veličaju kulturu.

Foto: SD/Ilustracija
Foto: SD/Ilustracija

Beograd na vodi

Prioritet grada do sada je bio, i još uvek ostao, Beograd na vodi koji sada napreduje i brže od očekivanog, a Beograđani su dobili jednu od najlepših promenada u Evropi.

Objavljena prodaja stanova u "Beogradu na vodi": U ponudi je oko 220 luksuznih apartmana od 57 do 171 kvadrata

Grad ima više od 200 neiskorišćenih rečnih obala, a ovakav projekat ima za cilj da smanji i ovaj broj. Iskorišćeno je preko stotinu hektara savske obale u samom centru grada, a projekat se i dalje uspešno razvija.  Gradi se osam stambenih zgrada, a počela je i izgradnja tržnog centra koji će biti najveći u regionu. Takođe se gradi i Kula Beograd koja će biti najviša zgrada u ovom delu Evope.

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Prvobitno je bilo predviđeno da Kula Beograd, kako joj je zvaničan naziv, ne samo bude nešto viša, nego i drugačijeg oblika!

Nije prvi put: U Beogradu na vodi pronađene bombe iz Drugog svetskog rata

Naime, prvobitno je 2014. godine planirano da njena visina iznosi 220 metara, da bi u martu 2016. na javnoj prezentaciji u Gradskoj upravi bila "skraćena" na 168 metara.

Foto: Tanjug/Rade Prelić
Foto: Tanjug/Rade Prelić

Iako je bilo najavljeno da će biti visoka 220 metara, tim dizajnera iz Čikaga, koji je zadužen za nju, ocenio je da bi se lepše uklopila u perspektivu grada ukoliko bi bila niža. I pored toga, ona će biti najviša zgrada u ovom delu Evrope i imaće 50.000 kvadrata.

Ipak, i sa svojih 168 metara ona će biti daleko viša od zgrade "Ušće" (115 metara), Geneks kule (115 metara), "Beograđanke" (100 metara)... I na vrhu će imati mnogo bolji pogled nego što se pruža sa vidikovca Avalskog tornja koji je na 122. metru.

Počeli NADZEMNI radovi na dve nove zgrade u Beogradu na vodi: Prvi stanari već 2019. godine

Predviđeno je da Kula Beograd, po sadašnjim projektima, ima 50.000 kvadrata, više od 40 spratova, parking na dva podzemna nivoa, iznad kojih će se na devet spratova prostirati luksuzni hotel "Sent ridžis". U kuli će od 12. do 37. sprata biti 222 stana. Restoran će biti na 38. spratu, a na vrhu vidikovac.

Foto: Tanjug/Rade Prelić
Foto: Tanjug/Rade Prelić

Kula će biti povezana i sa budućim tržnim centrom "BW galerijom", a ispred nje će se nalazi veliki pešački trg.

Foto: Tanjug/Rade Prelić
Foto: Tanjug/Rade Prelić

Kako grad posebno insistira na uređenju javnih površina, tako je i pre završetka prvih objekata uređen veliki deo Sava promenade, i to sa svim pratećim sadržajima – drvoredima, biciklističkim stazama, dečjim i sportskim igralištima, rasvetom i silascima na reku.

Goran Vesić o "Beogradu na vodi": Ovaj projekat je pokrenuo srpsku industriju, menja se budućnost Srbije (VIDEO/FOTO)

U okviru ovog projekta, radi se i na izgradnji novog bulevara koji će, pored obostranih zelenih pojaseva, imati četvorostruki drvored i biciklističku stazu. Ova bulevar bi do kraja sledeće godine trebalo da poveže Bulevar vojvode Mišića i Karađorđevu ulicu, kako bi se Bulevar bojvode Mišića rasteretio.

Foto: Srbija Danas
Foto: Srbija Danas

Ono što je posebno upečatljivo je to što će ovaj bulevar u izgradnji poneti ime bivšeg smeričkog predsednika Vudroa Vilsona koji je bio veliki prijatelj srpskog naroda. Upravo sledeće godine se navršava sto godina od kako se po jegovom naređenju, u znak počasti za srpske žrtve u Prvom svetskom ratu, vijorila srpska zastava nad Belom kućom.

Slavija - kružni tok

Rekonstrukcija kružnog toka Slavija završena je 16. novembra i normalizovan je saobraćaj u ovom delu grada.

Foto: G.Vesić
Foto: G.Vesić

Rekonstrukcija je urađena temeljno i veoma ozbiljno se pristupilo uređenju ovog dela, promenjene su sve instalacije i dodate nove trake. Slavija je sada prohodnija za saobraćaj i pešački prelazi više se ne nalaze na samoj Slaviji, a izmeštene su i autobuske stanice.

Rekonstrukcija je trajala 6 meseci. 180 dana se radilo, a radovi su se odvijali po fazama. Od proleća, kada su radovi na Slaviji počeli da se izvode, stvarale su se velike gužve, zbog čega je saobraćaj ovde bio otežan. U novembru je konačno u ovom delu grada pušten saobraćaj, a projekat imao je izuzetan značaj za vozače, obzirom na dugogodišnju otežanost toka saobraćaja, kako zbog vozača, tako i zbog pešaka.

SLAVIJA PONOVO RADI: Jutros u 4h normalizovan saobraćaj, pogledajte KAKO SVE FUNKCIONIŠE (FOTO)

 Slavija - muzička fontana

Prestonica je 6.juna dobila novu velelepnu atrakciju – muzičku fontanu na Slaviji.

Fontana na Slaviji je DEO MOZAIKA koji se zove NOVI i LEPŠI BEOGRAD (FOTO)

Foto: Srbija Danas
Foto: Srbija Danas

Ovo je jedan jedinstveni projekat zbog toga što u ovom delu Evrope trenutno ne postoji ništa slično. Izgradnja ovakve fontane koštala je 1.8 miliona evra. Za rekordno vreme fontana je postala zaštitni znak Beograda, a njenim spektakularnim izvedbama građani se dive. Ovaj projekat je takođe jako značajan za turizam, koji je trenutno vodeća grana privrede kod nas.

Skadarlija

Radovi na uređenju Skadarlije, najpoznatije boemske četvrti u srcu Beograda, započeti su 17.maja, a planirano je da se rade u dve faze, kako se ne bi poremetila letnja turistička sezona.

Prvi deo radova podrazumevao je sanaciju kolovoza i trotoara koje je izvelo JKP Beograd-put, odnosno uređenje česme i platoa koje se sprovelo JKP Zelenilo-Beograd. Zelenilo je, takođe, vršilo i ozelenjavanje i obnovu uličnog mobilijara.

Skadarlija kao promoter tradicije i kulture: Vesić najavio POSEBNA PRAVILA za ovaj deo grada

Svi radovi izveli su se prema projektu na koji je saglasnost dao Zavod za zaštitu spomenika kulture grada. Prva faza radova završena početkom jula, čak i pre utvrđenog roka. Česma u Skadarskoj ulici sada je uređena prema originalnom projektu iz 1966.godine. Njena obnova je koštala 6.5 miliona dinara, dok je za kasnije uređenje kaldrme izdvojeno oko 10 miliona dinara.

Foto: Beograd.rs
Foto: Beograd.rs

Ovaj projekat je od izuzetnog značaja za turizam jer, prema rečima gradskog menadžera Gorana Vesića, Beograd živi od turizma. U prvih pet meseci ove godine, 360.000 turista je posetilo Beograd, što je za 14 odstvo više u odnosu na isti period prošle godine. U maju je preko 100.000 turista posetilo srpsku prestonicu, što je za 18 odsto više u odnosu na maj prošle godine.

Velika pažnja je poklonjena uređenju turističkih zona i znamenitosti Beograda, ne samo zbog turizma, već kako bi se sačuvao duh grada.

Iz Zavoda za zaštitu spomenika poručili: Skadarlija zadržala staru kaldrmu, menjana je samo tamo gde je bila potrebna nova

Druga faza radova, odnosno postavljanje kaldrme, počelo je 13.novembra. Renoviralo se oko 120 metara ulice, a kamen je po otpočinjanju radova opran, očišćen i pripremljen za postavljanje. Posao se obavljao i po kiši pošto je u ovom delu postavljen šator.

Foto: Srbija Danas/Saša  Džambić
Foto: Srbija Danas/Saša Džambić

Skadarlija pre i posle

Na mestu gde se danas nalazi boemska četvrt nekada je tu bila ciganska čaršija sve do 1870. godine kada je krenula njena urbanizacija i kada je ona dobila izgled koji podseća na ovaj današnji. Tu je bila jedna mala krivudava ulica i tuda je tekao Bibijin potok. Ulica je bila neugledna i nimalo nije podsećala na ono što je Skadarlija danas.

Zadržala svoj boemski izgled: Ovo je danas Skadarlija

Skadarska ulica je ime dobila 1872. godine, a za vreme austrijske okupacije se nakratko zvala Ružina ulica. Potom je čitav kvart po njoj dobio ime. Iste godine se ovde doselio čuveni srpski književnik i slikar Đura Jakšić koga smatraju prvim poznatim boemom Skadarlije.

Sređivanje Beograda u PUNOM JEKU: Evo kada ćemo moći da prošetamo potpuno REKONSTRUISANOM Skadarlijom

Nakon toga će uslediti dolazak mnogih umetnika koji će iznajmljivati sobe u tada još uvek siromašnoj četvrti. Svi oni će živeti i stvarati u ovdašnjim kafanama. Nakon rušenja kafane Dardaneli (1901), koja se nalazila na današnjem Trgu Republike, a tadašnjem Pozorišnom trgu, čitav kafanski život Beograda seli se u Skadarliju.

Foto: SD/Ilustracija
Foto: SD/Ilustracija

Takođe, ono što je malo poznato je to da je kaldrma poslednji put rekonstruisana 1967. godine kada je proglašena kulturnim dobrom, što je bilo pre 50 godina. Prilikom te rekonstrukcije autentična kaldrma je promenila izgled, zato što joj je dodat kamen koji do tada tu nije postojao.

Da li ste znali? Današnja boemska četvrt krije strašnu tragediju koja je dovela do oslobođenja Beograda

Sada je ova boemska četvrt dobila novi sjaj. Namera tokom izvođenja radova je bila da se u što većoj meri zadrži i upotrebi stara kaldrma, dok su delovi koji su nedostajali naručeni iz Grčke.

Foto: Srbija Danas/Saša Džambić

Cilj je da se 2018.godine Skadarlija proglasi za jednu od tri najznačajnije turističke destinacije u prestonici, uz Kalemgdan i Hram svetog Save.

PRELEPI BEOGRAD: Pogledajte koliko sličnih spomenika imamo sa SVETSKIM gradovima, a jedan je POSEBAN

Muzej savremene umetnosti

Sledeći veliki uspeh Beograda je to što uveliko postaje grad kulture. U nameri da se gaji sećanje na tradiciju i istoriju, Beograd je postao kulturna prestonica ovog dela Evrope, a u prilog ovome ide otvaranje Muzeja savremene umetnosti.

Muzej je otvoren 20.oktobra, nakon čitavih 10 godina. Ova renovirana zgrada na Ušću otvorena je za sve posetioce izložbom "Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti".

Evo zašto se na otvaranje Muzeja savremene umetnosti čekalo skoro deceniju

Zgrada Muzeja je delo arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, građena od 1960.do 1965.godine, a zatvorena je 2007.kada je otpočela adaptacija i rekonstrukcija. Obnova ove reprezentativne zgrade podrazumevala je uređenje podrumskih prostorija (radionica, depoa, ateljea za konzervaciju i ekonomata), sređivanje krova, izmeštanje energetskog blooka iz zgrade Muzeja u zaseban objekat, kompletno uređenje enterijera, zamenu instalacija i obnavljanje fasade.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll
Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Nakon ovih radova, Muzej savremene umetnosti je dobio prostor i opremu za izlaganje i prezentovanje umetničkih dela u skladu sa svetskim muzeološkim standardima i predstavlja pametnu zgradu u kojoj je sve kompjuterizovano. Kolekcija Muzeja formira se još od 1958.godine, a danas broji više od 8.000 dela.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Senior kartice

Grad Beograd je od 1.novembra uveo personalizovane senior kartice za penzionere, kojima oni prilikom kupovine mogu da ostvare brojne popuste. Ovaj projekat ima za cilj da olakša svakodnevni život naših najstarijih sugrađana i, na ovaj način, penzionerima s pruža mogućnost da uštede jer je kupovina sa sniženjima dostupna na mnogim prodajnim mestima.

Penzioneri više nego zadovoljni SENIOR KARTICAMA: Siniša Mali proverio kako funkcionišu u praksi (FOTO)

Foto: Beoinfo
Foto: Beoinfo

Naši najstariji sugrađani su zadužili ovaj grad i veoma je važno da im se odužimo na adekvatan način. Oni su podneli najveći teret reformi i na ovaj način im kažemo "hvala" – rekao je gradonačelnik Siniša Mali i dodao da Beograd snosi sve troškove izrade i distribucije kartice.

Veliki odaziv penzionera za senior kartice u Beogradu

Već je u prvih nepunih mesec dana 115.000 penzionera postalo deo ovog kluba koji im omogućava brojne pogodnosti i olakšice. Senior kartica doprinosi svačijem budžetu, a više od 100 kompanije na više od 400 prodajnih mesta u Beogradu daje 5 ili 10 odsto popusta.

Foto: Beoinfo
Foto: Beoinfo

Čini se da su penzioneri zadovoljni ovakvom akcijom gradskih vlasti i naglašavaju da, iako se ne radi o velikim popustima, ipak se malo po malo nakupi. Ono što se nakupi, penzioneri ima običaj da taj novac daju svojim unucima.

Siniša Mali posetio štandove: Senior kartice i projekat „Da se radi i gradi po tvom” na Trgu otvorenog srca (VIDEO)

Senior kartica je besplatna i ne postoji nikakav trošak oko njenog izdavanja ili održavanja, a penzioneri mogu da je dobiju u gradskim opštinama, klubovima za stare, a može da im se dostavi i na kućnu adresu, ukoliko pozovu gradski kol-servis.

Kineski kulturni centar

Novi Beograd je postao dom još jedne fantastične građevine, na mestu gde se do 1999.godine nalazila Ambasada NR Kine koja je srušena u bombardovanju. Danas, u saradnji sa Kinom, ovde niče prvi i jedini na Balkanu Kineski kulturni centar. Izgradnja je započeta 20. jula, a vrednost radova je 45 miliona evra. Ova građevina će biti mesto za 400 novih radnih mesta.

Foto: Beograd.rs
Foto: Beograd.rs

Srpsko-kinesko prijateljstvo se na ovaj način produbljuje, a isto tako, ovaj projekat ima važnu ulogu u kulturnoj razmeni dveju država. Ovaj centar će se prostirati na površini od 32.000 kvadrata i, osim nadzemnih, imaće i dve podzemne etaže. U prizemlju je planirana višenamenska dvorana, kao i različite učionice za promociju kineske kulture. Na prvom spratu će biti izložbeni prostor, zeleni plato i svečana sala, dok će od drugog sprata naviše biti odgovarajući kompleksi i kancelarijski prostor.

Foto: Beograd.rs
Foto: Beograd.rs

Sa Kinom se radi na velikom broju projekata, a gradonačelnik Siniša Mali je u Pekingu potpisao i ugovor o izgradnji novog industrijskog parka pored Pupinovog mosta. Radi se projekat toplodalekovoda, od TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu do "Beogradskih elektrana", a toplodalekovod će graditi kineske kompanije.

Beograd dobija ovu prelepu zgradu: Pogledajte zašto će ona biti ponos grada i čemu će služiti

Izgradnja Kineskog kulturnog centra radi se na najnižoj koti ikada na Novom Beogradu.

DOBRA SARADNJA DVE ZEMLJE: Vesić i Mančang obišli radove na izgradnji Kineskog kulturnog centra u Beogradu

– Kota 66 se nalazi pet-šest metara ispod nivoa Save i Dunava i niži je objekat od bilo kog objekta koji se radi u okviru projekta "Beograd na vodi". Radovi na ispumpavanju podzemnih voda izvode se bez problema, kao što se izvode i na projektu "Beograd na vodi". To je dobro za našu građevinsku industriju, koja raste iz dana u dan, a to je znanje koje ćemo iskoristiti da prenesemo i u druge zemlje u regionu – ukazao je Mali i podsetio da Beograd nikada nije imao veći broj gradilišta.

Foto: Beoinfo
Foto: Beoinfo

Veliki broj kineskih kompanija prisutan je u Beogradu i Kinezi su zainteresovani za veliki broj infrastrukturnih projekata, kao što su obilaznica, izgradnja toplovoda Obrenovac–Beograd, izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu. Oni pokušavaju da dobiju najveće projekte i nude dobre uslove.

Plato Milana Mladenovića ispred Doma omladine

Uređenje Platoa ispred Doma omladine počelo je 18. avgusta, a već sredinom oktobra potpuno je rekonstruisan.

- Od 2011. godine ovaj plato nosi ime Milana Mladenovića, frontmena "Ekatarine velike", koji je na svoj način zadužio ovaj grad. Iako nosi ovo ime, plato nikad nije zaživeo kao mesto gde se Beograđani okupljaju i gde se održavaju svirke. Sada se napravio jedan mali urbani džep sa zelenilom - rekao je gradski menadžer Goran Vesić.

Plato ispred Crkve svetog Marka

Radovi na uređenju prostora ispred Crkve svetog Marka na Tašmajdanu počeli su krajem godine. Ovaj prostor je decenijama unazad bio parkiralište, taksi stanica i neuređen prostor pun gužve. 

Foto: Beoinfo
Foto: Beoinfo

- Mi želimo da napravimo jedan lep urbani džep, jedan lep plato u centru grada. Sa novim granitnim pločama, drvoredom, osvetljenjem i novim ulazom u jednu od najlepših crkava u našem gradu građanima dajemo još jednu zelenu oazu, manje automobila, a više prostora za šetnju i za slobodno vreme koje provode sa svojim unucima i decom. To je politika Grada od koje nećemo odustati - istakao je gradonačelnik Siniša Mali.

Foto: Beoinfo
Foto: Beoinfo

Radovi obuhvataju zamenu završnog sloja, postavku novih drvorednih sadnica i postavku novog zelenog pojasa. Kamene ploče sa dodatnim bordurama se rade po ugledu na Knez Mihailovu ulicu. Površina kamenih ploča biće oko 600 kvadratnih metara, a sve to će dodatno dekorisati zeleni pojas sa stablima i novim sadnicama, dok će kompletan izgled platoa upotpuniti četiri nova stuba javnog osvetljenja sa novim reflektorima koji će dodatno osvetliti Crkvu svetog Marka. Na ovom prostoru biće postavljena i česma.

Obilićev venac

Jedan od najpoznatijih i najposećenijih delova Beograda, Obilićev venac, danas može da se pohvali novim izgledom. Do pre nekoliko meseci, na ovom mestu su stajale kolone automobila u redu da uđu u garažu, a uz veliki broj ljudi koji ovde svakodnevno prođe, situacija se činila nepodnošljivom.

Druga slika prestonice: Umesto kolone automobila OVAJ deo Beograda sada je zelena oaza (FOTO/VIDEO)

- Sada je ovde zelena površina, uređeni deo Beograda, šetalište kojim malo koji grad u svetu i Evropi može da se pohvali, jedna potpuno drugačija slika Beograda. Umesto kolone automobila posađeno je 48 stabala, Beograd je zdraviji i humaniji. Borimo se da sredimo svaku neuređenu površinu, da imamo što više parkova, zelenih površina, igrališta, stabala i to je slika održivog i zelenog grada koji treba da bude lepša budućnost za našu decu – istakao je Siniša Mali.

Foto: Beoinfo
Foto: Beoinfo

Takođe je renovirana garaža na Obilivećom vencu, koja je 1. jula zvanično puštena u rad. Reč je o najmodernijoj garaži u ovom delu Evrope koja je prva dobila setifikat "smart (pametni) parking".

Kako bi garaža bila bezbedno nadograđena, ispod postojećeg objekta utisnuti su novi šipovi, kojima su ojačani temelji i noseća čelična konstrukcija. Takođe, sanirana su nekadašnja oštećenja na konstrukciji garaže. U garažu se ulazi samo iz Ulice maršala Birjuzova, iz koje su otvorena dva ulaza i dva izlaza, što takođe olakšava i kretanje pešaka.

Foto: Srbija Danas
Foto: Srbija Danas

- Garaža ima solarnu elektranu, 24 sata je pod video-nadzorom, a svi koji parkiraju vozilo u garaži imaju na raspolaganju bicikl koji mogu da koriste besplatno. Garaža na Obilićevom vencu je standard kako zapravo treba da izgledaju moderne garaže, a vozačima je omogućeno da parking plaćaju i platnim karticama. Grad je korisnicima usluga parkiranja obezbedio korišćenje parking mesta od 17 časova do ujutru po ceni od 4 hiljade dinara. Ono što je najvažnije ukinuli smo 115 parking mesta na ulici gradeći pešačku zonu a otvorili 217 - pojasnio je gradski menadžer Goran Vesić.

Foto: Srbija Danas
Foto: Srbija Danas

Cena parkiranja po satu je 90 dinara, dok je mesečna pretplata 17.000 dinara. Korisnici usluga parkiranja u garaži "Obilićev venac" mogu da zakupe i rezervisano parking mesto na period do deset godina.

JKP "Parking servis" obradovao Beograđane: Zvanično puštena u rad garaža na "Obilićevom vencu"

Beograd će u naredne tri godine dobiti i svoju prvu likovnu galeriju na Kosančićevom vencu. Ministarstvo kulture će ponovo preuzeti galerijski prostor "Cvijetu Zuzorić", a sa istim Ministarstvom grad radi na izgradnji opere i baleta na mestu sadašnjeg Staklenca na Trgu republike.

Jedan od glavnih ciljeva bio je da Beograd postane održiv i razvojan grad. Svi dokumenti sada su usklađeni sa svetskim standardima i Beograd je jedini grad u Jugoistočnoj Evropi koji je usvojio Strategiju pošumljavanja, Strategiju o kvalitetu vazduha, kao i Strategiju o pripremama na klimatske promene. 

Po čemu je naš Beograd postao bolji: Predstavljen izveštaj grada za 2017. godinu

Potpisan je Ugovor o privatno-javnom partnerstvu za deponiju Vinča i, umesto najveće deponije, Beograd će dobiti moderno postrojenje za preradu otpada.

ZNAČAJAN DAN za Srbiju: Mali potpisao ugovor o sanaciji deponije u Vinči

Foto: Profimedia/Ilustracija
Foto: Profimedia/ilustracija

U poslednje tri godine postavljena je osnova za razvoj grada usvajanjem dva najvažnija strateška dokumenta – Strategije razvoja grada i generalni urbanistički plan. Kroz ova dva dokumenta, postavljene su glavne smernice daljeg urbanog razvoja grada, i posebno izmeštanje industrijskih zona iz centra grada, čime se na tim prostorima omogućuje izgradnja stambeno-poslovnih kompleksa i na taj način se nastoji da se racionalno iskoristi postojeća infrastruktura. 

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD beograd

SD kosovo

SD info

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD društvo

Vremenska prognoza
Mist
2 Beograd