Нови Сад има гробље "великана", а ево по чему је оно ЈЕДИНСТВЕНО (ФОТО)

Алмашко гробље у Новом Саду, које је добило карактер заштићеног комплекса и аутентичне амбијенталне вредности историјски гледано, посебно је и по томе што је ту вечни мир нашло преко 30 великих имена из света политике, уметности, историје.

Павле Симић, рођен 1818. године у Новом Саду, био је угледни српски сликар. Рођен у трговачкој породици, али је рано остао без родитеља, па га је прихватио деда, свештеник у Старој Кањижи. Ту је, гледајући иконостасе Теодора Илића Чешљара, пожелео да постане уметник.

Средњу школу је учио у Сомбору и Суботици, а затим је прешао у Нови Сад у радионицу сликара Алоиза Кастагнија, италијана из Мантове. Децембра 1837. одлази у Беч и уписује се на Сликарску академију. Студирао је на одсеку историјског сликарства, до 1841. године. Симић је сликао углавном иконостасе и портрете, а његова дела красе бројне цркве попут оне у Пирошу, Старом Футогу, Шапцу, манастиру Кувеждину и многим другим богомољама широм Србије. Преминуо је у Новом Саду, 17. јануара 1876. године.

Кнегиња Љубица Обреновић, МУДРА ВЛАДАРКА и ВЕЛИКА ГОСПОЂА задужила је Новосађане, а ево и како (ВИДЕО)

Димитрије Мита Ружић, један од највећих драмских глумаца у историји српског позоришта, рођен у Српском Ченаду 27. октобра 1841. године, био је дугогодишњи управник Српског народног позоришта. Новосађани, а и остали поштоваоци његовог лика и дела, чак и данас са пијатетом спомињу његово име и диве му се. Умро је у Вршцу, 2. децембра 1912. године, а сахрањен на Алмашком гробљу у Новом Саду.

Драгиња Ружић, велико име српског глумишта, чланица ансамбла Српског народног позоришта и прва професионална српска глумица, рођена је у Врањеву, данашњем Новом Бечеју, 2. октобра 1834. године. За сваку улогу је била хваљена од позоришне критике, па је данас врло тешко издвојити која јој је улога била најбоља. За живота је одликована Сребрним ловоровим венцем, који је додељивало Друштво за Српско народно позориште глумцима и другим позоришницима на прослави годишњице њиховог уметничког рада. Драгињин венац данас је део збирке од 13 оваквих венаца, коју поседује Позоришни музеј Војводине. 

Умрла је 6. септембра 1905. године у Ву­ковару, у својој 71. години живота. Из Вуковара су њени посмртни остаци касније пренети у Нови Сад и сахрањени на Алмашком гробљу, у истој костурници са њеним мужем Димитријем и сестричином (ћерком њене најмлађе сестре Софије) Милком Марковић, о чијем турбулентном животу више можете прочитати ОВДЕ.

Јован Андрејевић, познати лекар, новинар и један од оснивача Српског народног позоришта, рођен је 6. октобра 1833. године у Новом Саду. Преминуо је 1864. године од туберкулозе која га је приковала за кревет. Сахрањен је уз молитвено присуство владике Платона на Алмашком гробљу у Новом Саду, непосредно уз јужну страну капеле, где му се налази гроб, док је скроман споменик наслоњен на зид капеле. Више о његовом животу,  као и заоставштини након смрти и доприносу Новом Саду, можете прочитати ОВДЕ.

АЛБЕРТ АЈНШТАЈН: Ум је попут падобрана – функционише једино ако је отворен

Софија Максимовић Вујић српска глумица која је готово цео радни век провела у Српском народном позоришту у Новом Саду, а кратко време играла је и у Хрватском народном казалишту у Загребу. Умрла је 5. априла 1921. у Новом Саду и сахрањена на Алмашком гробљу. Више о животу и раду ове велике уметнице можете прочитати ОВДЕ.

Лазап - Лаза Телечки је био српски позоришни глумац и редитељ, истакнути члан Српског народног позоришта у Новом Саду.

Школовао се са одличним успехом и 1852. године примљен је у Карловачку гимназију. Школовање је наставио у Винковцима, а у Будиму је завршио приправну школу за техничке студије. После тога, Лаза Телечки одлази у Праг, где уписује студије технике, али због недостатка средстава морао је да напусти школу. После студија долази у Нови Сад, где добија посао као писар у адвокатској канцеларији Светозара Милетића. Када је основано позориште у Новом Саду, 1861. године, Телечки постаје глумац.

Оставио је неизбрисив траг: Овај Новосађанин урадио је велику ствар за Србију

Играо је углавном улоге из домаћег репертоара и у првом периоду његова активност била је повремена. За време своје кратке каријере глумио је и у Београду и Загребу заједно са великанима глумишта, као што су: Димитрије Ружић, Драгиња Ружић, Миша Димитријевић, Илија Станојевић, Драга Спасић, Милка Гргурова и Пера Добриновић.

Пренео је и прилагодио нашим приликама око двадесет страних драма. Написао је и драму Последња деспотица смедеревска.

Овај познати Новосађанин је био морнар, а након тога му се судбина потпуно преокренула

Вечни смирај на овом "гробљу великана" нашли су и Арса Пајевић новосадски књижар, штампар и издавач, Антоније Тона Хаџић писац, управник Српаког народног позоришта, секретар Матице српске, Исидор Бајић композитор, Васа Јовановић Чића добротвор који је цело своје имање оставио Српској гимназији, Марко Нешић композитор и хоровођа певачког друштва "Невен", Светислав Стефановић Буца глумац Српског народног позоришта., један од првих социјалиста Војводине Ђока Мијатовић.