КУКИ ЈЕ ЖЕЛЕО У ЦРКВУ, А ПРОСЛАВИО СЕ НА БИНИ: "Некада су људи много више ценили ДОБАР народњачки вокал"

Већ вишемесечни задатак рубрике “Кафанска лектира” јесте да одвоји жито од кукоља у свету разбијених чаша, пуних пиксли и само одабранима знаног бола у души, да разврстамо квалитет и неквалитет, да одамо признање заслужнима и вратимо им за све емоције које су нам дали. Одвајање жита од кукоља нас је довело до данашњег саговорника који беспоговорно и несумњиво припада житу, али је у исто време и Кукољ. И то Иван Кукољ.

Популарни Куки се четврт века креће у најпрестижнијим круговима домаће естраде, ради са ауторима са којима је сан сваког певача да ради, а од естрадних почетака до данас краси га скромна појава и ненаметљивост. То га је можда коштало ког наслова више у естрадним часописима, али му је само дало на поштовању у очима колега и познавалаца народне песме. Куки је од почетка каријере до данас остао доследан звуку који га је прославио, а његов живот пре музике није био нимало лак.

ОВО ЈЕ ПРИЧА О ЊЕМУ: Великан Ангел Димов забринут после 40 година каријере! "Народну музику прекрио је плашт"

- Ја сам одрастао у Борчи. Одрастао сам са мајком, оца нисам ни имао. Када сам завршио осми разред, имао сам жељу да будем поп. Било је то доба комунизма, када на богословију није ни желело да се упише много људи, због режима. Ипак, мајка ме је наговорила да одустанем. Уписао сам школу “Раде Кончар” и завршио две године, па уписао занат. Био сам, додуше, добар ђак, али смо били сиромашни... Уписао сам за електричара, те сам се касније запослио као мајстор. Био је то тежак посао. Радио сам на Копаонику, у Новом Саду, ишао у Ирак, у Русију.

Пошто је, наравно, био гласовно обдарен целог живота, чак је и у то време изводио за своју душу песме Шабана Шаулића, севдалинке и слично. Један пријатељ му је рекао: "Кад останеш без пара, почећеш да певаш." Тако је и било, доживео је финансијски крах.

- Када сам се ‘92 вратио из Русије, напустио сам фирму, те сам неко време продавао књиге и воће на проценат. Преко пута мог радног места, у “Естради”, у Борчи, био је оркестар. Ја сам једног дана баш добро прошао са трговином, па сам ушао у кафану. Они су ме некако натерали да почнем да певам. И онда, за отприлике два-три месеца, прочуло се да ту пева неки момак, место је посећивао огроман број људи. Било је свега, било је то ратно време, и неморалних девојака, и жестоких момака, много пара. Лудница.

БИО ЈЕ ЧУВАР, УЧИТЕЉ И МАЈСТОР СЕВДАХА: На данашњи дан рођен је велики Заим Имамовић

Након судбинског уласка у кафану уследило је још неколико сусрета који би се могли описати тим придевом. Захваљујући крему аутора са којима је радио, Куки може да се похвали повећом колекцијом песама које људи и данас воле и које му наручују где год да оде. "Не дају ми да те волим", "Лажу петли", "Ја сам се због тебе пропио", "Видиш ли ону реку зелену", само су неке од песама снимљених током тешких деведесетих, без којих је и данас немогуће замислити озбиљан народњачки провод.

- Године 1994. ушао сам у причу са Стевом Симеуновићем, урадили смо десет песама, и то је ускоро издао ПГП-РТС. Албум је био успешан, а од тада их је било још скоро двадесет! Радио сам са истакнутим ауторима, као што су Перица Здравковић, са којим сам снимио два албума, са Драганом Стојковићем Босанцем такође два, са Миодрагом М. Илићем, познатијим као Миле Бас чак једанаест. За мене су компоновали и Пеђа Меденица, покојни Мића Николић, и други... - прича Кукољ и сетно наставља о временима у којима је почињао свој музички пут.

- Затекао сам доба када су људи још долазили породично на музику. Значи, дођу у кафану и уз вечеру слушају. Затекао сам време када је још било организовано "Посело" на Малом Калемегдану. Тамо сам већ те 1994. певао са великанима као што су Шабан Шаулић, Митар Мирић, Нада Топчагић и други... Те године, појавио сам се ја, Наташа Ђорђевић и Недељко Бајић Баја, и не знам да ли неко још. Било је мање нас певача, него данас... Погледајте данас каква је ситуација. Ја сам, рецимо, у Гранду, али немам много користи од тога. Не могу чак ни менаџера да добијем. Па у Гранду има 230 људи који су запослени као Звезде Гранда, који раде за кућу. Али, срећа је то што ме људи зову и даље, те веома често наступам. За то могу да захвалим чињеници што сам радио са добрим ауторима, и што певам песме које људи воле. А осим својих песама, ја певам и Шабана, Шерифа, Јужни ветар, севдалинке, Шумадију...

РОКИ ВУЛОВИЋ ЈЕ ОПЕВАО СРПСКЕ ЈУНАКЕ, А СЛУША ГА ЦЕО СВЕТ: "У мојим песмама нема мржње, то осећају и Хрвати и муслимани"

"Чудни су путеви господњи", а то Куки најбоље зна. Вера га је одржала кроз све сломове и тешке године, а он није падао у разна искушења и скретао са стазе праведника, знајући сваког тренутка да му судбина неће окренути леђа. А не само да му није окренула леђа, већ напротив – дала му је све. Певач то тумачи као узвишени акт, те тиме потврђује да су још од дана када је желео да постане свештено лице па до данас, његове мисли остале исте, подједнако чисте као у дечачком добу.

- И даље сам религиозан. Постим и даље сваки пост. Ако не испостим добро, не идем на причест. То иде из породице. Све ово што ми се десило у животу је божија прича! Не могу другачије све то да објасним. Како је могло да се деси момку који није имао ништа, да у једном тренутку лежи, на пример, на плажи “Голд Цоаст” у Аустралији, где Мел Гибсон и Никол Кидман имају куће, где је 28-29 степени сваки дан у години... Човек нам је дао апартмане у хотелу који је тек требало да почне да ради, мени, Немањи Николићу и Дарку Лазићу. Фрижидери пуни морске рибе, хране, вина, свега... На петом спрату је био базен са морском водом, сауна... Ја пијем вино седећи у плићаку у Пацифику, и размишљам како се ово мени све десило. Како је ово могуће? Мени, дечаку од мајке Косе из Борче да се догоди? Нико из мог окружења тамо не може да оде. Једино ако убије краљицу Елизабету, па оде тамо у логор да ради. То је божија прича!

ОСТАЛА ЈЕ ПЕСМА ЊЕНА Нико свој БОЛ није опевао као Мама Вида: Плакала је гласом, а због ње су у кафанама БУКВАЛНО секли вене

У послу у ком се врти огроман новац, што значи и да преваранти вребају иза сваког ћошка, човеку који прати кодексе религије није лако да остане свој, да се не полакоми и можда почини грех ако му неко ускрати заслуге, а ево шта о томе каже Куки:

- Боље да варају мене, него да варам ја. Некада сам се нервирао, али више не. Човек сазрели, стаса. И ти људи који варају, који чине лоше другима, они не доживе неку срећу. Кад ме неко превари и ускрати ме за нешто, мени бог отвори пут на другој страни и ја нађем срећу... А било је свега, заиста. Стављали су шерпу пуну коке пред мене. Никада нисам дошао у искушење да то пробам. Нисам никада цигарету запалио, нисам насилан... Добро, волим да попијем виски, пиво, вино. И ја сам грешан човек. Зато и постојим, ваљда, да бих окајао неке своје грехе.

Истинска, права, кафанска, свадбарска, она народна музика која код првих нота баца у севдах и сећа нас на први пољубац, на горке љубави, а можда понекога и на срећне, која враћа на пространства из детињства чим крену да се нижу вешти трилери у гласу талентованих певача - е, таква народна музика данас је скрајнута. А Куки подсећа да се некада веома ценио свако ко је знао да је пева. Наш саговорник истиче да данас, на његово чуђење, чак и њему аутори нуде песме које се певају без вибрата, а он им саветује да исте оставе за певаче као што су Ацо Пејовић, Бобан Рајовић и слични. Он такав звук не разуме, не осећа и не уме у њему да се снађе. И заиста, то делује као када бисте Пиксија Стојковића гурали на позицију левог бека, да кажемо онако фудбалски.

У време највеће популарности музике о којој сада пишемо постојао је један бенд који је освојио све градове и села, све планине и реке, од Вардара, па до Триглава, од Ђердапа, па до Јадрана. Био је то Јужни ветар, на челу са можда највећим ствараоцем фолк музике са ових простора Миодрагом М. Илићем, познатијим као Миле Бас. Куки је имао ту срећу, али пре свега и таленат, да га Бас позове у своје јато.

КОНОБАР ОТКРИВА: Када је Шабан Шаулић гост у кафани - зна се КО плаћа! То није његов посао!

- Код Милета Баса сам дошао као већ формиран певач. Био сам запослен у његовој фирми. Из ЗАМ-а су ме на помало ружан начин отерали, и Милош Бојанић ми је рекао да је Бас заинтересован за сарадњу са мном. Отишао сам и остао са њим 11 година. Миле је најтежи човек са којим сам радио. Ако он са тобом неће да ради, ти можеш да дођеш и да донесеш вреће пара, нема шансе. Ако му се не свиђа како певаш - не занимаш га! Повремено смо се смејали до суза кад он почне да имитира неке певаче како певају... Миле је изузетно музикалан. Све песме Јужног ветра је направио он, ја сам увек говорио да је Јужни ветар, заправо, Миле Бас. Сава Бојић и Перица Здравковић су само свирали. Могу да се похвалим да је Миле Бас био једини композитор који је пожелео да ради са мном јер му се свидео мој начин певања. Све друге сам ја први контактирао и нудио им сарадњу. Иначе, он никада није дозвољавао да ти бираш песме. Он ти донесе и то је то. Када сам дошао да се договоримо за први албум који сам радио са њим, он је мени одмах дао песме, које је већ унапред спремио. Он је размишљао већ неко време о мени. И то ми је најбољи албум са Јужним Ветром. “Видиш ли ону реку Зелену”, на пример, је песма која је највише пуштана на радијима у Србији те године - присећа се Куки.

Признаје да је најчешће грешио у случајевима када је он бирао које ће песме снимити, и да су резултати били бољи када су то чинили други за њега. - Понесе ме песма и онда промашим. То не треба тако да се ради, јер ја не треба да отпевам песму себи, него народу. Погодио сам са “Не дају ми да те волим”, “Муке су то брате”... Касније је Миле Бас узео то у своје руке.

Брзи је легенда 90их! Сви памте КАЧКЕТЕ али песме крију тужну причу! Трајало је ДЕЦЕНИЈАМА (ФОТО, ВИДЕО)

А кад смо већ код једног од највећих Кукијевих хитова, “Не дају ми да те волим”, многи чак и не знају да је ту песму најпре, коју годину раније, отпевао његов босански колега Енес Беговић, али да код њега није прошла ни приближно успешно. А ево и како то објашњава наш саговорник:

- Енес је тада имао јаку плочу и “Не дају ми да те волим” била је осма или девета. Али ја сам видео да пролази добро где год је отпевам и решио сам да је снимим, иако су моји сарадници, Драгана Мирковић, Драган Стојковић Босанац и Зоран Башановић (извршни продуцент) били против те песме. Када се појавила, то је био лом! Покојни Мића Николић је полудео, јер је он ту песму спремао за Шабана, али, ето, ја сам га предухитрио... Чак сам то урадио на кварно, нисам никога питао, па је било и неких проблема око ауторских права, али је ЗАМ то некако решио. Енеса сам срео у Будимпешти, и тамо ми је рекао: “Урадио си моју песму, свака ти част!”

Док са великим задовољством прича о овом успешном потезу, као и о осталим важним моментима своје каријере, Куки непрекидно оставља утисак човека који стоји чврсто на сопственим ногама. Не крије ни незадовољство којим га испуњава стање на естради, и чињеница да је хиперпродукција угушила квалитет, као и да је музика какву он негује током целе каријере у доброј мери потиснута из медија. Ипак, захваљујући његовом карактеру, а и подршци публике, очито је и да се Кукољ никада неће одрећи свог стила, као што се ни на дивљим естрадним стазама испресецаним разним неправдама себичних, порочних и алавих људи, као прави благословени човек, никада није одрекао своје вере...