Zašto se Komisija iživljava nad EPS Distribucijom?! Sva sumnjiva posla KZK izašla na videlo, oni bez odgovora

Komisija za zaštitu konkurencije prvi put pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv EPS Distribucije 2016. godine, da bi samo za pet meseci donela rešenje da EPS Distribuciju kazni sa 330 miliona dinara. EPS Distribucija nakon toga ulaže žalbu Vrhovnom kasacionom i Upravnom sudu. Upravni sud je doneo presudu kojom je u celosti poništio rešenje Komisije i tom prilikom naložio da vrati svih 330 miliona dinara EPS Distribuciji, ali i 35 miliona zatezne kamate.

Upravni sud vratio je Komisiji na ponovni postupak predmet vezan za EPS Distribuciju. U presudi Upravnog suda naloženo je KZK da nesumnjivo ispita i dokaže u ponovnom postupku da je EPS Distribucija zloupotrebila tzv. dominantrnost na tržištu:

"Tuženi će u skladu sa odredbom člana 69. Stav 2. Zakona o upravnim sporovima (“Službeni glasnik RS”, br. 111/09), u postupku ponovnog odlučivanja, otkloniti povrede pravila postupka na koje mu je ukazano ovom presudom donetom u izvršenju presude Vrhovnog kasacionog suda Uzp 342/2017 od 17.11.2017. godine i po sprovedenom postupku u kome će ceniti i predlog tužioca za odgovarajuće veštačenje na okolnost da li je ustanovljavanje obaveze polaganja sredstava obezbeđenja ostalim snabdevačima (ne i EPS-u Snabdevanje) od strane tužioca, oštetili krajnje potrošače, pa će navodeći jasne, potpune i argumentovane razloge i o tome zašto nametanje nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištiu – čime se pojedini učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente, predstavlja težu povredu, a nametanje nepravičnih uslova poslovanja, veoma tešku povredu, nesumnjivo utvrditi da li je operator Distributivnog centra EPS Disribucija d.o.o Beograd ima i na kom relevantnom tržištu dominantan položaj, da li ga je zloupotrebio, kojim preduetim radnjama i sa kojim posledicima po ostale učesnike na tržištu i na krajnje potrošače, sa čime u vezi će nadalje utvrditi i postojanje uslova za određivanje upravnih mera propisanih Zakonom o zaštiti konkurencije, te će o svemu doneti novu i na zakonu zasnovanu odluku”, piše u presudi Upravnog suda.

Komisija nakon presude pokreće ponovni postupak, ali bez dokaza i očigledno na bazi revanšizma donosi novo rešenje kojim opet kažnjava EPS Distribuciju i to sa kaznom od 412 miliona dinara, iako zakonski nije smela da donese rešenje kojim je nova kazna veća od prethodne čime je povredila opšte procesno načelo reformatio in peius.

KZK je prekršila sudsku presudu te ni novim rešenjem koje je donela nije nesumnjivo utvrdila da li je EPS Distribucija zloupotrebila tzv. dominantnost na tržištu. Takođe, KZK nije izvršila veštačenje niti usmenu raspravu koju su morali da sprovedu u skladu sa presudom Upravnog suda. KZK ni u novom rešenju nije nedvosmisleno utvrdila relevantno geografsko područje, već su se ovaj put pozvali na AERS i opet odvojili KiM od Srbije.

Šta je sve grubo prekršila Komisija za zaštitu konkurencije iz presude Upravnog suda pogledajte na priloženom infografiku:

U rešenjima koje je KZK donela protiv EPS Distribucije problematično je kao relevantno geografsko područje posmatrala teritoriju Republike Srbije bez AP Kosova i Metohije i time ga na neposredan način priznala kao nezavisnu državu. Dakle, Komisija koja radi kao nezavisno telo u državi Srbiji, čiji rad kontroliše odbor Skupštine Srbije, rešila je da povredi Ustav Republike Srbije po kojoj su Kosovo i Metohija naša južna autonomna pokrajina.

Uz ovu tvrdnju dodali su i paradoksalni stav prema kome "čak i da se neka druga društva bave distribucijom električne energije na teritoriji AP Kosova i Metohije, ne mogu biti konkurenti EPS Distribucije na relevantnom tržištu, iz razloga što nijedno drugo društvo, osim EPS Distribucije, ne sme da distribuira električnu energiju na tržištu Republike Srbije bez AP Kosova i Metohije zbog neposedovanje licence".

Ovim se stvara dodatne konfuzija, jer ispada da je Komisija odredila relevantno geografsko tržište isključujući AP Kosovo i Metohiju iz sastava Srbije, samo kako bi dobila tržište na kojem je EPS Distribucija jedini operator distributivnog sistema, a sve kako bi donela odluku da je EPS Distribucija zloupotrebila dominantan položaj na tržištu.

Komisiji za zaštitu konkurencije postavili smo, između ostalih, i pitanje zbog čega su na ovaj način priznali Kosovo i Metohiju na šta smo dobili sledeći odgovor.

- Posebno napominjemo da definicija relevantnog geografskog tržišta nije povezana sa pitanjem statusa AP KiM, niti teritorijalnim uređenjem Republike Srbije. Ona zavisi od niza okolnosti, mahom ekonomskih, te se često dešava da definisano relevantno tržište bude šire ili uže od teritorije Republike Srbije (kao npr. teritorija Grada Beograda, Zapadna Srbija, aerodromski par Beograd-Rim i drugo) - naveli su iz KZK.

Pored priznanja Kosova, nepoštovanja suda prvo rešenje koje je donela KZK protiv EPS Distribucije naštetilo je i građanima Srbije. Kada je Upravni sud doneo odluku da poništi njihovo rešenje naložio je da se EPS Distribuciji vrati svih 330 miliona, ali i zatezna kamata koje iznosi 35 milona dinara a koja se plaća iz džepova građana Srbije.

Iznos zatezne kamate koja se plaća određenim iznosom propisan je zakonima Republike Srbije. Dakle, Članom 57. stav 4. Zakona o zaštiti konkurencije propisano je: "Prinudno izvršenje mere zaštite konkurencije odnosno procesnog penala, kao i povraćaj sredstava u slučaju njihovog umanjenja ili poništaja odlukom suda, sprovodi poreska uprava u skladu sa propisima kojima se uređuje naplata poreza". Takođe, Odredbom člana 75. stav 9. Zakona o poreskom postupku i administraciji propisano je da: "Ako je osnov za povraćaj poništeno ili izmenjeno rešenje ili drugi akt o zaduženju, kamata se obračunava od dana uplate […]”

Dakle, u skladu sa navedenim EPS Distribuciji treba da se isplati zatezna kamata koja se obračunava na osnovu Zakona o poreskom postupku i administraciji i da im se vrati 330 miliona dinara koje su uplatili. Na osnovu toga izračinata je kamata od 35 miliona dinara.

Dvostruki aršini: Zašto Miloje Obradović i KZK štite privatna preduzeća, a kažnjavaju državna koja rade u skladu sa zakonima?!

Pored svega ovoga, ironija u tome da se kazni EPS Distribucija je to što je poslovanje ovog državnog preduzeća regulisano u skladu sa zakonima Republike Srbije. To nam je potvrdila i Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) u odgovoru na pitanje da li je poslovanje EPS Distribucije regulisano u skladu sa zakonima Republike Srbije. Kada imamo ovakve odgovore AERS-a, koja poslovanje EPS Distribucije ocenjuje u skladu sa zakonom i propisima, postavlja se pitanje zbog čega je onda Komisija za zaštitu konkurencije kaznila EPS Distribuciju kada ona posluje u okviru zakona koje propisuje Republika Srbija.

Dakle, EPS Distribucija posluje u skladu sa Zakonom o Energetici koji propisuje Republika Srbija, a protiv EPS Distribucije nikada nisu pokrenute mere od Agencije koja njen rad kontroliše. Agencija rad EPS Distribucije ocenjuje u skladu sa pravilima i zakonima, ali ipak EPS Distribucija dobija kaznu od Komisije za zaštitu konkurencije.

Takođe, prema podacima AERS jasno se vidi da se cena električne energije i udeo EPS Snabdevanja na slobodnom tržištu električne energije smanjuju u periodu od 2015. do 2017. godine. Na osnovu tih podataka ne može da se kaže da su privatni snabdevači ugroženi od strane EPS Snabdevanja, jer se njihov udeo na tržištu iz godine u godinu povećava. Takođe, bitno je istaći da se prosečna godišnja cena električne energije smanjuje, što dalje implicira da krajnji kupci električne energije nisu ni na koji način oštećeni, već plaćaju nižu cenu.

Važno je naglasiti i to da do ovakve situacije, koju smo prikazali i na infografiku, nije došlo zbog efekta rešenja KZK iz decembra 2016. godine, jer to rešenje nije nikako moglo da imati bilo kakav uticaj na 2015. i 2016. godinu, gde cena električne energije i udeo EPS Snabdevanja opadaju.

Na osnovu svega ovoga nejasno je i posve nelogično odluka KZK da kazni EPS Distirbuciju.

Najveći problem je taj što kazne koje je KZK izrekla EPS Distribuciji mogle bi da naprave neverovatnu štetu građanima Srbije, jer bi mogle da utiču na povećanje cene struje.

Dakle, krajnji cilj očigledno je smanjiti životni standard građana Srbije, jer bi povećanje cene električne energije izazvalo inflaciju, a to bi dovelo do toga da se životni standard totalno uništi. Ovakvi postupci se ne mogu drugačije tretirati nego kao udar na Srbiju jer ima najnižu cenu struje u Evropi i pokušaj da se unište državna preduzeća, a u korist tajkuna koji se bave snabdevanjem električne energije.

Na ovakvno ponašanje Komisije za zaštitu konkurencije reagovao je narodni poslanik Vladimir Đukanović koji je rekao da KZK očigledno radi za interes tajkuna, a nikako za građane Srbije.

- Komisija za zaštitu konkurencije radi po veoma čudnom kriterijumu i principu, a to je da uglavnom napadaju državne firme i bukvalno iz budžeta Republike Srbije izvlače novac, dok mnoge privatne firme štite, posebno one čiji su vlasnici neki tajkuni. Mislim da oni veoma intenzivno rade za određene interese, za interese pojedinih tajkuna i da namerno napadaju sva domaća preduzeća ne bi li tajkuni došli do njih i ne bi li im se omogućio posao. Što bi se reklo, "tante za kukuriku". Tako na primer, nikad u životu nisam čuo da su za Miškovića ili za ove iz SBB, niti za Šolaka napisali ili rekli neku ružnu reč. Čak sam čuo da KZK povremeno kazni SBB, al' da im ovi najnormalnije plate i nastave dalje da rade po starom kao da se ništa nije desilo. Po meni bi to onda bila kao neka vrsta dogovora – kaže Đukanović i dodaje:

- Time KZK nanosi ozbiljnu štetu državi. To vrlo svesno i projektovano rade, bez obzira na to što ih mi plaćamo debelo. Međutim, problem je što su oni verovatno i na platnom spisku nekih tajkuna zbog kojih kažnjavaju državna preduzeća. Više o tome šta je rekao Đukanović čitajte KLIKOM OVDE!

Narodni poslanik Krsto Janjušević na nelogične odluke KZK reagovao je rekavši da je očigledno da Komisija radi za interese tajkuna, a ne za državne interese a da je pokazatelj tome upravo to što štite privatne firme, dok su se okomili na državne i to one koje dobro posluju.

- Uporedo sa tim, na pitanja kada će biti završen postupak protiv velikih privatnih kompanija nisu dali odgovor jer je kako kazu u KZK u toku istražni postupak i da zbog toga ne mogu da iznose podatke u javnost. Za njih je izgleda javno baš "javno", a privatno baš "privatno" - kaže Janjušević.

Janjušević je takođe upitao da li je KZK-u problem to što građani Srbije plaćaju najnižu cenu struje u Evropi:

- Hoce li KZK biti srećna ako budemo plaćali najvisu cenu struje u Evropi? Hoće li tada biti zadovljni, njihovo mišljenje biti pozitivno, zaključci i ocene na mestu kao i imati dovoljno dokaza da je sve u redu sa Eps-om? Tačnije, da li ce im mentori tada biti zadovoljni? Jesu li to možda oni mentori sa već viđenim receptom za kreiranje haosa u Srbiji. Zbog goriva su probali praviti kolaps u Srbiji, proglasili su u Beogradu vodu za piće neispravnom, a sada jurišaju na EPS. Računaju valjda da kad se podigne cena struje da će se i narod podići protiv vlasti! Ako je tako mogu slobodno da računaju da su se grdno prevarili - kaže Janjušević. Više o tome šta je rekao Janjušević čitajte KLIKOM OVDE!

Bivši član KZK i pravnik prof dr. Dijana Marković Bajalović kao problem u rešenju koje je donela KZK proitiv EPS Distribucije istakla je neostatak dokaza koje je iznela KZK.

- Komisija je trebalo da utvrdi da li postoje neki opravdani ekonomski razlozi sa stanovišta Elektrodistribucije Srbije, zašto je ona nametala takve uslove poslovanja, jer postoje stotine, desetine razloga zašto neko ne može jednako da se ponaša prema svim svojim poslovnim partnerima. Iz rešenja ja ne vidim da su to uradili. Sve je samo na nivou pretpostavke. Meni se čini da u ovom rešenju nedostaju dokazi za taj zaključak Komisije da je došlo do štetnih efekata. Tu ocenu, odnosno taj zaključak Komisija ne potkrepljuje dokazima - kaže Marković Bajalović i dodaje:

- Po meni nema dovoljno dokaza u ovom slučaju. Nedostaju mi dokazi za tu ocenu, za taj nalaz Komisije. Znači, ne možete vi sad da kažete "mi smo ocenili"! A na osnovu čega ste ocenili? Niste Bogom dani da izvodite zaključke onako iz glave, jel? To ne smeju da rade, to nije primena zakona - zaključuje prof dr. Dijana Marković Bajalović. Više o tome šta je rekla čitajte KLIKOM OVDE!

Nakon svega ovoga postavljaju se brojna pitanja.

Zašto Miloje Obradović i Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) rade u interesu privatnika i tajkuna, a ne u interesu države Srbije? Zašto Miloje Obradović i KZK ne kažnjavaju privatnike koji su dominantni na tržištu u Srbiji i zbog kojih su cene proizvoda koje plasiraju veće nego bilo gde u svetu? Zašto Miloje Obradović i KZK rade za džep privatnika i šta oni imaju od toga? Zbog čega postupci protiv velikih privatnih preduzeća koje sprovodi KZK traju godinama, a postupci protiv državnih preduzeća samo par meseci?  Zbog čega Komisija i Miloje Obradović čak protiv nekih privatnika i ne smeju da pokrenu postupak? Zbog čega su KZK i Miloje Obradović protiv nekih privatnika obustavili postupke? Da li je cilj povećanje cene energije i uništavanje standarda građana?

Zbog čega je samo u Srbiji postoji pravilo - imamo jednog privatnika koji plasira proizvode i koji određuje cenu po svom nahođenju? Zašto Miloje Obradović i KZK ne ispitaju privatnike koji to rade? Da li je problem što ne smeju to da urade ili je problem taj što i oni rade za njih?

Međutim, Komisija za zaštitu konkurencije nam nije izašla u susred i odgovorila na pitanja. Takođe, ni predsednik KZK nije želeo da da intervju i odgovori na sva pitanja.

Kao razlog za to što nam nisu poslali odgovore naveli su da je postupak protiv EPS Distribucije još nije pravosnažan te da ga ne mogu komentarisati. Međutim, predsednik KZK Miloje Obradović već je ceo slučaj iznosio javno i to uživo u emisiji na TV Prva, pa je pitanje zbog čega sada ne želi da govori kada je već govorio o tome i to u trenutku dok ni rešenje nije bilo doneto.

Šta je sve rekao Miloje Obradović pogledajte na priloženom video-snimku: